BEOGRAD – Izgradnja Memorijalnog centra na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora Staro sajmište veliki je i komplikovan projekat koji podrazumeva mnogo radova, a prvo će se raditi rekonstrukcija i adaptacija Centralne kule za šta se očekuje da će tender uskoro biti raspisan, najavljuju sagovornici Tanjuga, vd direktora Memorijalni centar “Staro sajmište” Krinka Vidaković Petrov i zamenik gradonačlenika Beograda Goran Vesić.
Plan je, navodi Vidaković Petrov, da se sve zgrade koje su za vreme rata bile logorske, pošto su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, rekonstrukcijom vrate u svoje izvorno stanje, uključujući i Centralnu kulu koja je kada je izgrađeno sajmište, bila centralno mesto i plan je da se prvo ona obnovi.
Kako kaže novac je opredeljen za rekonstrukciju i sledeći korak je objavljivanje tendera za njenu rekonstrukciju i adaptaciju što će, kako je rekla, trajati nekoliko meseci, a nakon toga će početi radovi.
“Ta građevina, koja je bila veoma lepa i zanimljiva kada je bila nova, trenutno je u veoma lošem stanju jer u nju decenijama nije ulagano i veliki je posao da se prvo sanira građevinska konstrukcija tog objekta, a onda da se rekonstruiše”, rekla je Vidaković. Kada budemo imali prvi rekonstruisan objekat, kaže, moći ćemo da odahnemo i kažemo da imamo ono prvo i dodaje da se već sada radi na sledećem objektu – italijanskom paviljonu.
Navela je da je to arhitektonski veoma zanimljiva zgrada koja je takođe u veoma lošem stanju i podsetila da je deo tog prostora država ustupila Udruženju likovnih umetnika Srbije kojima bi trebalo obezbediti neki drugi prostor kako bi se paviljon ispraznio i obnovio.
Podseća da su prema Zakonu o Memorijalnom centru “Staro sajmište” predviđena dva muzeja od koji će jedan biti posvećen prvoj fazi logora i nalaziće se u zgradi zadužbini Nikole Spasića na Starom sajmištu, dok će muzej posvećen drugoj fazi logora biti u italijanskom paviljonu.
Navela je da će Memorijalni centar imati i edukativnu funkciju kako bi se širilo znanje o tome šta se sve tu dešavalo.
“Jedan od uzora koji može da nam pomogne kako da to organizujemo u našim uslovima i sa našim mogućnostima je Memorijalni centar ”Jad Vašem” u Jerusalimu koji ima vrlo razvijene i jako dobre programe edukacije na koji način se deci govori o Holokaustu jer nije svejedno da li dete ima osam ili 15 godina”, rekla je Vidaković.
Navela je da je plan da se za edukacije iskoristi prostor u čehoslovačkom paviljonu koji će takođe biti obnovljen, ali da će se, pre nego što taj objekat bude sređen, edukativni programi realizovati u prostorima koji u tom trenutku budu na raspolaganju.
Prema Zakonu o Memorijalnom centru “Staro sajmište”, koji je donet 2020. godine, pretvaranje Starog sajmišta u Memorijalni centar je u nadležnosti Republike, a Vidaković ističe da će poštovanje biti odato svim žrtvama.
“Vlada koja je donela taj zakon učinila je nešto što nijedna vlada pre nje nije i to za 75 godina – donela je zakon koji će ovo mesto gde se za vreme rata desilo veliko zlo kada su mnogi ljudi stradali, i Srbi, i Jevreji, i Romi, i komunisti i antikomunisti, svi. . . Naša politka je da odamo poštovanje svima. Nema diskriminacije ni po verskim, ni po etničkim ni po ideološkim parametrima. Svi koji su bili žrtve dobiće svoje mesto i poštovanje u Memorijalnom centru”, istakla je Vidaković.
Zamenik gradonačlenika Beograda Goran Vesić kaže da je pretvaranje Starog sajmišta u Memorijalni centar veliki projekat u kojem Grad Beograd ima svoje učešće.
“Mi smo raselili Centralnu kulu. Završili smo projekat za građevinsku dozvolu, dobili smo građevinsku dozvolu i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda će u narednom periodu raspisati konkurs za rekonstrukciju Centralne kule”, rekao je Vesić. Naveo je da je u međuvremenu izvršen popis svih ljudi koji žive u drugim paviljonima na Starom sajmištu i da će se u saradnji sa Republikom krenuti u raseljavanje.
Istakao je da će Republika i Grad Beograd dati deo finansijskih sredstva za realizaciju ovog projekta, ali da će sigurno učestvovati i strani donatori, kao i strane zemlje koje su u tom procesu te s tim u vezi dodao da se, pre donošenja Zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište”, time bavila gradska komisija u čijem su radu učestvovali predstavnici SAD, Nemačke i Izraela.
“Ovo je veliki međunarodni projekat i suguran sam da ćemo imati pomoć i drugih”, rekao je Vesić.
Nekadašnji logor na Starom sajmištu bio je dvostruki logor – od decembra 1941. do maja 1942. godine isključivo logor za Jevreje, a od maja 1942. do leta 1944. godine za druge narode, a to su pre svega bili Srbi i delimično Romi, podseća istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
Dodao je da je Beograd bio jedina okupirana prestonica u čitavoj Evropi koja je na svojoj teritoriji imala dva logora – Banjica i Staro sajmište.
“Zato je važno da konačno, posle toliko decenija nebrige, počinjemo da se sistematski, odgovorno i na istorijskim činjenicama bavimo javnom memorijalizacijom žrtava oba logora koja su se nalazila na teritoriji današnjeg Starog sajmišta”, rekao je Ristić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
