BEOGRAD – Svi revizori Državne revizorske institucije prešli su sa manuelnog na rad u sistemu za elektronsko upravljanje postupcima revizije – AMS, kaže predsednik DRI i generalni revizor Duško Pejović i ističe da se tek očekuje pun efekat digitalizacije u kontroli javnih sredstava.
On je rekao Tanjugu da je 2022. godina prilagođavanja i obuke, ali da već ima koristi od digitalizacije.
Predsednik DRI i generalni državni revizor Pejović kaže da AMS omogućva efikasno upravljanje vremenom i postupcima revizije, ubrzava rad i čini ga efikasnijim.
U sistemu su baze podataka za oko 11.000 subjekata revizije sa njihovim podacima.
“Sada lakše donosimo program rada i program revizije, jer se radi digitalizovano umesto manuelno. Za subjekte korist od AMS što se kraće kod njega zadržavamo, dostavljaće nam podatke elektronski što je veoma brzo”, kaže on i dodaje da će sva komunikacija DRI i subjekata ići kroz taj sistem.
Digitalni sistem rada omogućava permanentan rad unutar DRI sa više nivoa kroz pristupanje procesima i njihovo kontrolisanje.
“Svi članovi tima moći će u isto vreme da rade po istom izveštaju, i da se uvek zna ko je šta uradio”, kaže Pejović.
On naglašava da je DRI sa AMS sistemom prvi državni organ u Srbiji koji će imati potpuno elektronski rad.
“Sada smo među savremenim vrhovnim revizorskim instucijama u Evropi koje to imaju. A ni sve takve institucije zemalja u EU nemaju ovakve sisteme i ovo što mi sada imamo”, kaže on.
Govoreći o radu DRI na revizijama korisnika javnih sredstava, on napominje da je reakcija subjekata najefikasnija tokom samo postupka revizije.
“I oni to rade. Ispravljaju ono na šta ih upozorimo jer im je po zakonu obaveza i dužnost da otklone nepravilnosti”, rekao je on.
Objašnjava za Tanjug da nije moguće otkloniti sve nepravilnosti i nesvrsishodnosti u roku od 90 dana, pa subjekti podnose odazivni izveštaj u tom roku u kome dostavljaju dokaze o ispravljenom i prioritetima daljeg rada.
Osim sprovođenja revizije DRI izračunava i efekte koje su subjekti imali ispravljajući postupajući po nalazima i preporukama DRI.
“To su ogromne koristi. Na primer kod prvog priorieta 91 odsto preporuka se okloni, to je izuzetno visok stepen. Visoka je svest i kod subjekata revizije da je obaveza postupanja po utvrđenom od DRI”, ocenio je Pejović.
DRI može revidirati i odazivne izveštaje, što je do sada učinjeno u 195 slučajeva.
“Ako utvrdimo da ima materijalno značajnih grešaka već jednom utvrđenih koje nisu otklonjenje, pokrećemo zahtev za smenu lica odgovornog za to nepostupanje. Ove godine su dva zahteva za smenu. Jedan je realizovan, a za drugog je njegov upravni odbor odlučio da ga ne smeni. A to je dalje posao za nadležne organe”, kaže on.
DRI je obnovila rad u Srbiji 2009. godine, a koliko se do 2020. godine promenila slika kod korisnika javnih sredstava, zahvaljujući radu revizora, Pejović objašnjava kroz primere budžeta Republike i Grada Beograda.
Kaže da je vrednost republičke nefinansijske imovine devet puta veća sada nego 2009. te da to nije samo zbog izgradnje, nego zbog bolje evidencije.
“Znamo da je od 2009. do 2020. puno toga urađeno, ali nije devet puta više, 424 milijarde dinara bila je vrednost te imovine 2009, a tri biliona 854 milijarde 2020. godine. To je za skoro 3,5 biliona vreća vrednost. Postojala je imovina, ali nije bila u knjigama”, rekao je on.
Navodi i da je Grad Beograd u odnosu na 2010. godinu 2021. godine ima 11,6 puta veću ukupnu aktivu, dok je 11,5 puta veća nefinansijska imovina.
“I Beograd je gradio i tako uvećavao imovinu, ali je ona za 11 godina blizu 800 milijardi veća. Poenta je da imovine i onda bilo na stanju a da je nije bilo u knjigama gde se u međuvremenu našla”, rekao je on.
Pejović ocenjuje da su generalno sada kod korisnika javnih sredstava ispravniji bilansi stanja.
“Iako nisu još potpuno uređeni, ali su mnogo uređeniji. Finansijski izveštaji su pouzdaniji, odluke se mogu donositi kvalitetnije, jer su izveštaji poverljiviji i kredibilniji”, rekao je on.
Pejović ističe da je država Srbija preduzela ogromne aktivnosti da se sredi finansije u javnom sektoru, pojača upravljačka odgovornosti, te da u svemu tome izuzetno mnogo koriste izveštaji DRI.
“Tu je naša uloga prepoznata, prihvaćena, i odobrena”, kaže on i podseća da su na predlog DRI usvojeni završni računi državnih budžeta od 2002. do 2018. godine, pa je ružna slika izmenjenja.
Kaže da se sada rade bolji popisi imovine i obaveza, te da DRI insistira da se imovina vodi na pravim kontima (računima), kao kod Pupinovog mosta koji se, iako je u upotrebi, vodio kao imovina u pripremi.
Na osnovu brojnih dopisa koje dobijaju od građana u DRI smatraju da postoji pojačano poverenje prema toj instituciji.
“Često se žale na neke svoje potrebe za koje mi nismo nadležni ni ovlašćeni. Tu se pojavljuje ”jaz u očekivanju”, a od DRI se očekuje ono za šta nije nadležna”, kaže on.
Pejović ističe da je DRI za petogodišnji rad dobila međunarodnu verifikaciju od SIGME sa ocenom 4,5 dok sledeći rangirani državni organ u Srbjii ima 3,6.
Kaže da druge revizorske institucije država regiona imaju prošečnu ocenu 3,3, po istom rangiranju.
Navodi da je i Svetska banka visoko ocenila rad DRI, te da su prepoznati i od UN Woman organizacije.
Pejović kao parametar rada navodi i da je u poslednje četiri godine broj zaposlenih u DRI povećan za dva odsto, dok je broj urađenih revizija povećan za 23 odsto.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
