BEOGRAD – Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da određivanje datuma za ulazak u EU ne zavisi, niti bi smelo da zavisi isključivo od toga da li će se Srbija pridružiti sankcijama protiv Rusije, ali nije isključila mogućnost da se pitanje usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU odrazi na odluku pojedinih članica da Srbiji daju saglasnost za otvaranje novih klastera.
“Određivanje datuma za ulazak u EU ne zavisi, niti bi smelo da zavisi isključivo od tog pitanja. Proces je mnogo kompleksniji i perspektiva članstva se sagledava na osnovu metodologije i ostvarenog napretka u svim klasterima i pregovaračkim poglavljima, a ne samo na osnovu stanja u jednom poglavlju, u ovom slučaju poglavlju 31 – Spoljna i bezbednosna politika, delu klastera 6 – Spoljni odnosi”, rekla je Joksimović za Tanjug u odgovoru na pitanje koliko je izvesno ubrzanje našeg puta u EU ukoliko bi se Srbija pridužila sankcijama Rusiji.
Prema njenim rečima, takva korelacija ne bi mogla biti opravdana.
“EU pitanje usklađenosti može postaviti kao prioritetno i to se može odraziti na saglasnosti država članica za otvaranje novih klastera”, rekla je i dodala da je Srbija spremna da podrži svaku odluku EU koja je u prilog kredibilnijeg i dinamičnijeg procesa pristupanja, pri čemu mora da vodi računa o zaštiti vitalnih nacionalnih interesa, kao što to rade sve članice.
Podsetila je da je Srbija, iako aktivno ne učestvuje u donošenju odluka unutar EU, budući da nije članica EU, politički jasno iskazala stav, saglasan sa stavom EU i naglasila da nismo politički neutralna zemlja, već pridružena zemlja u procesu pristupanja EU.
Kako je navela tu činjenicu i naši građani, ali i brojni, ne bih rekla previše odgovorni političari moraju da znaju i da u skladu sa tim odmervaju svoje izjave.
“Predsednik i vlada su te činjenice potpuno svesni i u odnosu na to veoma promišljeno i pažljivo prilazimo obavezama, kao i pojačanim očekivanjima prema našem strateškom opredeljenju, svesni da vremena nisu laka ni za koga ali da se baš tada moraju donositi odluke koje će, ako ništa drugo, izazvati najmanje štete i dugoročnih posledica za građane i zemlju. Ili po mogućstvu, trasirati dugoročno stabilno pozicionirnje zemlje u narednim decenijama koje će biti izuzetno zahtevne i teške u energetskom, ekonomskom, političkom, socijalnom i zdravstvenom segmentu”, rekla je ona.
Joksimović je dodala da sada očekujemo objavljivanje polugodišnjeg izveštaja o napretku u vladavini prava koji bi Evropska komisija u sredu – 11. maja mogla predstaviti članicama.
Na pitanje gde su sada pregovori o proširenju, budući da je fokus EU na Ukrajini, Joksimović kaže da je eskalacija rata donela nove impulse ideji procesa proširenja uopšte, a pojačano prema zapadnom Balkanu, pre svega u pravcu mira, stabilizacije i podrške integraciji regiona, kao i samom pristupnom procesu, kako bi članstvo u EU imalo održivu dinamiku i realnu vremensku perspektivu.
“Mislim da su sada svi lideri EU postali svesniji značaja kredibilnosti i fer pristupa u sprovođenju politike proširenja EU i njene dinamike, koja treba da bude zasnovana na principu po kojem države kandidati ostvaruju napredak u skladu sa brzinom sprovođenja reformi”, rekla je Joksimović.
Ocenila je da kriza u Ukrajini nosi mnogo izazova, ne samo za nas, već za celu EU i da je zbog toga veoma značajno što smo odgovornim reformskim procesom i zapaženim i nepobitnim rezultatima opravdali status predvodnika procesa proširenja EU u regionu.
Podsetila je da je jedino Srbija prošle godine ostvarila pomak u procesu evropskih integracija – prvi smo nastavili pregovore po novoj metodologiji i time praktično omogucili njenu primenu u praksi, kao putokaz i drugima u regionu.
Taj uspeh Srbije je, kako ocenjuje, svakako važan politički dogadaj za region, jer ostali kandidati i potencijalni kandidati uviđaju da je neophodno pojačati reformske napore kako bi što efikasnije odgovorilo kriterijumima koje nameće nova metodologija.
Na pitanje šta se očekuje od konfrencije posvećene ZB koju je najavio predsednik Makron, Joksimović podseća da je planirano da ona bude nakon francuskih parlamentarnih izbora, koji ce biti održani od 12. do 19. juna i naglašava da će tada biti usvojeni glavni politički zaključci o regionu.
“Činjenica da Francuska predsedava Savetom EU izuzetno je važna, kako zbog konteksta ukrajinske krize, tako i zbog zaključaka koji će biti doneti o intenziviranju perspektive članstva u EU kako za države našeg regiona, tako i u pogledu odluka koje će biti donete za tri države Istočnog partnerstva na sastanku Saveta EU 23 i 24. juna”, navela je Joksimović.
Na pitanje šta se može ocekivati od međuvladine konferencije i da li će Srbija otvoriti klaster 3 kaže da smo odavno spremni za otvaranje tog klastera – Konkurentnost i inkluzivni rast.
Podsetila je da je i Evropska komisija u poslednjem Izveštaju o Srbiji dala preporuku da otvorimo klastere 3 i 4, ali su određene članice, iako smo već uveliko bili u procesu izmene ustavnih amandamana, zadržale prilicno rigidan stav da nam ne daju saglasnost za otvaranje oba klastera dok se ustavna refroma formalno ne završi.
“Imajuci u vidu da smo taj proces uspešno sproveli, uz jasnu podršku građana jacanju nezavisnosti pravosuda, stekli su se uslovi za otvaranje klastera 3. Ipak, ne isključujem mogućnost da neke države članice, saglasnost opredele očekivanjem za većim uskladivanjem sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom,”, navela je Joksimović.
Naglasila je da ukoliko iz nekog razloga sve članice ne budu spremne da nam daju saglasnost to neće značiti da u reformskom smislu nismo uradili nešto što je bila naša obaveza.
Srbija će nastojati da na najbolji način, rezultatima, pokaže evropskim partnerima da politika proširenja ostaje jedna od najkredibilnijih politika Unije.
Na pitanje da li smo spremni za više od klastera 3 podseća da Srbija konstantno radi i na ispunjavanju merila za otvaranje preostalih klastera.
“Najlogičniji sled nakon klastera 4 i 3, trebalo bi da bude otvaranje klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija”, navela je ona i dodala da u okviru tog klastera imamo obavezu dostizanja merila samo u poglavlju 12, koje se tiče bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike.
Kako kaže, sva preostala poglavlja u okviru tog klastera, izuzev dva već otvorena, prosledena su, Savetu EU i čeka se na saglasnost članiča.
Podsetila je i na promene u konceptu funkcionisanja EU, i to da je tokom ovog, 13. po redu, francuskog predsedavanja usvojen novi “Strateški kompas EU”, koji predstavlja zajedničku analizu pretnji ali i evropski mehanizam za rešavanje kriza, a gde se Srbija na primeru regionalne saradnje, migranstke krize i pandemije, pokazala kao kredibilan i pouzdan partner EU.
Naglasila je da smo izuzetno zahvalni predsedniku Makronu što uprkos izazovima pitanje proširenja drži visoko na politickoj agendi Francuske i EU i dodala da Srbija ima mnogo razloga da veruje da je reizbor Makrona dobar ishod za proces stabilizacije, unapredenje evrointegracija i politiku proširenja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
