Redovnim preskakanjem glavnih obroka (doručak, ručak, večera), terate vaš organizam da radi naporno da bi neutralisao tu vašu neodgovornost. Greška je ne jesti redovno, a posledica je da kasnije imate jako izražen osećaj gladi. Ovaj osećaj je zaštitni mehanizam još iz vremena kada je čovek imao veoma oskudnu ishranu i kada se trudio da maksimalno iskoristi svaku kaloriju koju dobije.
Gladovanjem koje nastaje usled preskakanja večere ili drugog obroka vas čini sklonim prejedanju u prvom sledećem obroku. Preskakanje obroka direktno utiče na usporavanje bazalnog metabolizma.
Posledice nisu samo ograničene na naredni obrok, već šteta može biti dugoročna. Nivo energije i šećera tada oscilira, a organi za varenje su izloženi velikim naporima. Preskakanje večere je mnogim popularnim dijetama ubrzalo put u zaborav, a učinilo da višak na određenim delovima vašeg tela sve teže možete skinuti.
Najbolje vreme za večeru
Ako poštujete „pravilo“ da se ne jede nakon 18 časova, a vi ležete oko ponoći ili kasnije, onda vam tajming za večeru nije dobar. Večera je obrok uporediv sa doručkom u kalorijskom proračunu, ali u nutritivnom nije.
Dok u doručku dominiraju ugljeni hidrati uz nešto proteina i masti, kod večere bi akcenat trebalo staviti na proteine, koji daju dobar osećaj sitosti. To znači da ćete na počinak krenuti neopterećeni varenjem teže hrane. Nakon večere možete piti biljni čaj ili vodu i nećete osećati glad.
Da se vratim na vreme: večerajte dva ipo do tri, a najkasnije četiri sata pre nego što ćete leći na spavanje. Trudite se da to činite svake večeri u isto vreme.
U praksi to obično znači da je neko orijentaciono vreme za večeru kod većine, od 19-21 sat. Prvi sledeći obrok je doručak, nekih 10-11 sati kasnije. Ako preskočimo večeru, telu ne dajemo dovoljno nutrijenata za održavanje svih telesnih funkcija, uključujući bazalni metabolizam.
Šta jesti
Svako od nas ima sopstvenu viziju šta je najbolje pojesti za večeru, ali neke preporuke svakako postoje. Ako ste u toku dana jeli veću količinu životinjskih i biljnih proteina, onda su vaši bubrezi i jetra već tada dovoljno zaokupljeni filtriranjem krvi od nusprodukta metabolizma proteina (urea), pa onda ne treba jesti proteine i za večeru. Tada je dobar izbor uzeti neku laganu večeru u kojem ima dosta povrća, recimo neka dobra obrok salata, ili neka barena mešavina povrća sa, na primer, kinoom.
Od životinjskih proteina dobri izbori su belo meso, riba, belanca, a uz njih možete dodati i razne sezonske salate, i vlaknasto povrće. Ne treba bežati od ugljenih hidrata, ali oni treba da budu u manjini i to isključivo kao kompleksni ugljeni hidrati.
Treba težiti raznovrsnosti: nije poželjno unositi za sva tri osnovna obroka proteine životinjskog porekla, već tu treba više opcija. Žitarice i mahunarke koje sadrže dosta proteina su takođe zgodne u okviru neke večere. Njih uglavnom mnogi izbegavaju, a veoma su nutritivno vredne namirnice i idealne za večeru: heljda, sočivo, kinoa, amarant, proso, pa i pirinač.
Masnoće su takođe bitne, koristite maslinovo ulje za začinjavanje salata i ako imate ribu na jelovniku, a uz obrok salate možete ubaciti i limunov sok, semenčice i neke orašaste plodove.
Kako pobediti ovu lošu naviku
Slede saveti koji će vam pomoći da pobedite želju za preskakanjem večere:
– Uveče se telo pre spavanja priprema za odmor. Dolazi do snižavanja nivo kortizola, a takođe i insulin je na niskom novou. Treba nam lak obrok.
– Ako vas večera ne privlači ili nemate nimalo apetita, rasporedite ostale obroke tako da otprilike bude jednak razmak između njih. Ako i pored toga osetite sitost i bez večere, ne izbacujte je već je smanjite na minimum, uz neke niskokalorične namirnice koje se lako vare.
– Sokovi se uglavnom piju u prvom delu dana, kao i napici sa kofeinom. Uz večeru ili nakon nje pijte vodu i lagane biljne čajeve.
– Osobe koje su na poslu u vreme večere, savet je da ponesu obrok sa sobom i prilagode satnicu svojim aktivnostima.
– Verski post i dugotrajne iscrpljujuće dijete koje su veoma restriktivne u izboru namirnica jako iscrpljuju celo telo, pa je svakako večera neophodna. Ne preskačite je.
– Ako se desi da preskočite večeru može vam pasti nivo šećera u krvi, pa ćete ogladneti. Ovo je pojava koja prati loš san i buđenje radi „pustošenja frižidera“ u sitne sate.
Šta izbegavati
Pica, musli, neki jak sendvič, pasta, pomfrit, masna hrana, roštilj – sve je to teška hrana za večeru koju telo nije sposobno da svari, tako da se ovo uglavnom lepi za vaše butine, zadnjicu i struk. Ako vam to smeta, eto razloga da nešto promenite.
