Uprkos inflaciji i skupom novcu, privreda raste

BEOGRAD – Rad na crno, neplaćanje poreza, kriminal, šverc – sve je to siva ekonomija. Svaki drugi građanin smatra da se ona smanjuje, ali da je i dalje najočiglednija u građevini, trgovini na malo i ugostiteljstvu. Sve to godišnje pojede gotovo petinu bruto domaćeg proizvoda, odnosno više od 10 milijardi evra.

I uprkos tom gubitku i inflaciji, stručnjaci, domaći i iz MMF-a, prognoziraju da će srpska ekonomija godinu završiti u plusu – oko dva odsto.

Svi ciljevi programa podrške Srbiji do sada su postignuti, kažu u MMF-u – uprkos ranjivosti energetskog sektora i visokoj inflaciji. Posle lošijih rezultata s početka godine, privredni rast je ubrzan i biće do kraja 2023. oko dva odsto. Put do tog cilja mogli bi da ugroze skupi energenti, nestabilno finansijsko tržište, političke prilike.

“Vidimo da će sledeće godine rast privrede ići na 3 odsto. Inflacija je teška i važna tema, ne samo u Srbiji već širom Evrope. Vidimo da je počela da se smanjuje zbog monetarne politike, i krajem godine biće oko 8 odsto. PDV je dao manji doprinos od očekivanog. Domaća komponenta je dobra u odnosu na pretpostavke i to je rezultat e-fiskalizacije, ali je uvozna komponenta dala slabije rezultate“, objašnjava šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova.

Slabiji rezultati beleže se i u bankarskom sektoru iako, kažu ekonomisti, novca ima, a raste im i profit. Kamate su višestruko povećane, novac poskupeo pa je i tražnja za kreditima manja.

“Ono što vidimo u strukturi kredita i što smatramo da će obeležiti naredne kvartale jeste da je i dalje potreba za kratkoročnim finansiranjem obrtnih sredstava i nešto usporenije finansiranje investicionih projekata, kada govorimo pre svega o privatnom sektoru, da izuzmemo državu. To je jedan od indikatora koji bismo voleli da vidimo da raste, da raste broj privatnih investicija u privredi“, napominje predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Nikola Vuletić.

Osim ulaganja, privrednike muči i druga, hronična boljka – porezi i doprinosi na zarade. Kad se saberu, dostignu gotovo 60 odsto.

Tako poslodavac, za platu od 70.000, u državnu kasu mora da uplati još 42.000 za namete. Mnogi zato neretko skliznu u sivu zonu. Pa tako svaki deseti zaposleni platu dobija na ruke, još toliko dobija pola na račun pola u kešu – pokazalo je istraživanje Naleda.

“Već petu godinu zaredom, u saradnji sa kolegama iz MMF-a, radimo da se to rasterećenje smanjuje, prosto smo tu konzervativni, to su smanjenja 0,5 odsto ili 1 odsto doprinosa ili 0,75 ili se povećava neoporezivi iznos zarade, a ideja je da se svake godine radi na tome da se to fiskalno rasterećenje zarada smanji“, ističe savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović smatra da je proširenje obuhvata fiskalizacije bilo dobar potez u nastojanjima da se smanji siva ekonomija.

“Upravo segmenti privrede koji su ušli u novi krug fiskalizacije su bili oni koji su imali veći rizik da će participirati u sivoj ekonomiji, i niz takvih poteza može da dalje smanji sivu ekonomiju“, ocenjuje profesor Radulović.

Ove godine usvojeni su novi program i Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije sa tri glavna cilja – jačanje inspekcijskog i poreskog nadzora i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Search
Close this search box.