MOSKVA – Korpus ruskih marinaca je deo Baltičke, Crnomorske, Pacifičke i Severne flote, kao i Kaspijske flotile. Procene o brojnosti su različite, kreću se od 12.000 – 35.000 pripadnika.
Ukazom od 27. novembra 1705. godine stvoren je prvi puk morske pešadije. Osnovni zadaci njihovih naslednika, današnje Morske pešadije, jesu osvajanje i držanje mostobrana do iskrcavanja glavnine snaga, zaštita pomorskih baza, uništavanje i zauzimanje objekata u priobalju i na ostrvima.
Korpus ruskih marinaca je deo Baltičke, Crnomorske, Pacifičke i Severne flote, kao i Kaspijske flotile. Procene o brojnosti su različite. Kreću se od 12.000 – 35.000 pripadnika.
Tako je bilo donedavno. Ni njih nije mimoišao rat u Ukrajinii. Zahvaljujući iskustvima koje su stekli do sada, došlo se do zaključka da i oni moraju da se u hodu prilagođavaju, menjaju formaciju i taktiku.
Možda su se oni i najbrže prestrojili, pa sada to nisu samo crne beretke spremne da jurnu u borbu prsa u prsa, već jedinice koje mogu samostalno da osvoje i drže mostobrane, vodeći dugo samostalne borbene operacije. To jeste svakako korak dalje od onoga što je prvobitno zamišljeno kao njihov zadatak.
Pored pripadnika VDV, ove trupe su se pokazale najspremnije i najfleksibilnije u novonastalim uslovima na ratištu. Stoga je počelo i zvanično preformiranje brigada crnih beretki.
Rešeno je da se brigade razviju do ranga divizije i to ne samo povećavajući brojnost, već i menjajući njihovu strukturu. Tako je doneta odluka da se formira pet divizija koje su u sastavu Obalskih snaga Ratne mornarice Ruske federacije.
Svojom spremnošću i prilagodljivošću, morska pešadija nametnula se kao snaga koja u uslovima Specijalne vojne operacije može da reši i mnoštvo drugih zadataka koji do tada nisu ulazili u opis njihovih dejstava.
Klasični zadaci, naravno, ostaju, ali se uz desantiranje na priobalje neprijatelja pojavila i neophodnost vođenja dužih borbenih dejstava u priobalju mora i reka. Jednostavnije rečeno, način dejstva i sposobnost izvršenja zadataka Morske pešadije prevazilazi spremnost snaga koje treba da ih, po klasičnom obrascu, prate.
Razlog nije u nesposobnosti glavnine, već u promeni taktike – veliku napadnu masu vojske ne može više niko da izloži na milost i nemilost jatima dronova i drugim sredstvima. Marincima ostaje da se samostalno bore dok glavnina po novoproklamovanoj strategiji ”kljuckanja” ne pristigne.
Oklopne i izviđačke jedinice koje su samostalno dejstvovale pokazale su se veoma dobro. Udarne grupe marinaca bile su nezadržive i nepredvidive u svojim dejstvima, a način prepada podigli su na izvanredan nivo.
Proslavili su se u legendarnoj bici za oslobođenje Marijupolja, u desantu na Berjansk, i u drugim operacijama. Upravo su marinci ti koji su desetkovali i deklasirali upadne grupe ukrajinske vojske u oblasti Hersona, zaustavljajući njihovu kontraofanzivu. Iz ovih bitaka brzo su izvučena pozitivna iskustva.
Na primeru lošeg korišćenja katera (malih, brzih čamaca) od strane Ukrajinaca, ruski marinci su izvukli prave zaključke. I oni su se opremili katerima (za čim ranije nije bilo potrebe). Šta se promenilo?
Sada, zahvaljujući uvežbanosti, pa i drskosti da neodoljivo napadaju, bez ikakve najave, koristeći jurišne čamce, oni postaju odlični lovci na pokušaje Ukrajinaca da kontrolišu Dnjepar. Stoga je Ministarstvo odbrane neočekivano brzo reagovalo i završilo izradu štabne strukture novih divizija mornaričke pešadije.
Osnovna ideja ove inovacije jeste multifunkcionalnost jedinica s osloncem na sposobnost marinaca da izvode jurišna dejstva, pa je i dijapazon zadataka proširen.
Nove divizije sada mogu da rešavaju ne samo borbene zadatke, već i da učestvuju u mirovnim i humanitarnim misijama, jer SVO nije jedino mesto na kome se pojavljuju Oružane snage Ruske Federacije.
