Umetnost sporog življenja u današnjem svetu koji se brzo razvija nekima deluje nedostižno. Rokovi, spoljni stimulansi i beskrajni tok obaveza koje imamo svaki dan, čine da se osećamo preopterećeni i neusklađeni sa samim sobom, piše portal Blogherald.
A onda na sve to dodamo krize u svetu i kojima čitamo svakog dana, pa stresne situacije, koje se dešavaju oko nas, pritisak društva, kao i ljudi koji nas okružuju … Sve to čini da se osećamo stegnuto, u grču i ponekad iziritirano.
Ali šta ako postoji bolji način?
Uđite u spor način života koji nas podstiče da se povučemo, pojednostavimo i uživamo u životnim trenucima. Radi se o kvalitetu nad kvantitetom, sporost nad žurbom i stvaranju prostora za ono što je zaista važno.
Usvajanje umetnosti sporog življenja ne znači napuštanje svega i preseljenje u udaljenu kućicu na vrhu planine (osim ako to nije vaš san!). Umesto toga, radi se o malim, značajnim promenama koje vam omogućavaju da prihvatite smirenost i smanjite stres.
U ovom postu ćemo istražiti pet navika koje treba da napustite da biste imali mirniji, uravnoteženiji život.
Da li ste spremni da udahnete i usporite stvari? Hajde da vidimo.
1) Mentalni multitasking
Život u brzoj traci često znači da smo mentalno negde drugo dok fizički obavljamo svoje svakodnevne zadatke.
Prva navika koju treba da izbacite je ovaj stalni mentalni multitasking. Kako?
Dobrodošli u koncept svesnosti.
Svesnost u suštini znači biti prisutan u trenutku, fokusirajući svoju pažnju na ono što trenutno radite. Radi se o tome da uživate u ukusu vaše jutarnje kafe, da zaista slušate priču prijatelja ili da osetite teksturu trave pod nogama.
Svesnim fokusiranjem na naša sadašnja iskustva, možemo smanjiti stres i poboljšati naše opšte mentalno blagostanje. Pomaže nam da cenimo jednostavne životne radosti koje često zanemarujemo kada smo uvek u pokretu.
Sledeći put kada otkrijete da vam um odluta na ono što ćete raditi sledećeg sata, sledećeg dana ili sledeće nedelje, nežno ga vratite na sadasnjost.
Verujte mi, vaš um će vam biti zahvalan na tome.
2) Prepuštanje – udovoljavanje drugima
Koliko često kažemo „da“ zato što želimo da ugodimo drugima — ili zato što se plašimo da propustimo nešto?
Svaki put kada kažete „da“ nečemu, indirektno kažete „ne“ nečemu drugom – bilo da je to vaš duševni mir, vaš odmor ili čak kvalitetno vreme sa voljenima.
Prekomerna posvećenost vam ne oduzima samo vreme; oduzima vam energiju. Pokušavajući da uradite sve, često se na kraju osećate iscrpljeno, ne radite ništa dobro, onako kako biste želeli, i negodujete zbog obaveza koje ste preuzeli.
Pre nego što pristanete na nešto, zapitajte se: Da li je ovo u skladu sa mojim prioritetima? Da li je ovo nešto što zaista želim da uradim? I što je najvažnije, od čega ću morati da odustanem ukoliko kažem “da”?
Učenje da prihvatite manje obaveza omogućava vam da date sve od sebe onome što je zaista važno, čineći život mirnijim, namernijim i daleko manje stresnim.
3) Perfekcionizam
Perfekcionizam bi, onako površinski gkedano mogao da zvučati divno – ko ne želi da stvari radi perfektno?
Ali u stvarnosti, to je jedna od najvećih prepreka ka mirnijem, manje stresnom životu.
Zašto? Jer perfekcionizam postavlja nemoguće visoke standarde koji su često nedostižni.
Umesto da slavite napredak ili dostignuća, na kraju se fiksirate na ono što je pošlo po zlu ili šta bi moglo biti bolje. Sve ovo može dovesti do stresa i anksioznosti.
Istina je da vas perfekcionizam ne štiti – on vas iscrpljuje. Drži vas zarobljenim u krugu preteranog rada i nezadovoljstva, sprečavajući vas da uživate u sadašnjem trenutku.
Da biste prihvatili spor život, neophodno je da se oslobodite potrebe za savršenstvom i umesto toga težite „dovoljno dobrom“. Fokusirajte se na napredak, a ne na savršenstvo. Dozvolite sebi da pravite greške i učite iz njih.
Kada se oslobodite pritiska da sve to uradite besprekorno, naći ćete više radosti, lakoće i mira u svakom koraku putovanja.
4) Uvek treba da budete „produktivni“
Uz konstantan tok saveta da se više trudite, optimizujete svaki sekundu i izvučete maksimum iz svakog trenutka, mnogi ljudi veruju da je njihova vrednost direktno vezana za to koliko su uradili.
Ovo često dovodi do onoga što bi stručnjaci mogli nazvati toksičnom produktivnošću — potrebom da se uvek nešto postigne, čak i na račun odmora, opuštanja i radosti.
To je način razmišljanja koji vam govori da je zastoj izgubljeno vreme, a ako ne radite, ne učite ili ne postižete uspehe, onda nekako zaostajete.
Naravno, produktivnost ima svoje mesto – važno je težiti ciljevima i obavljati stvari. Ali ne mora da se infiltrira u svaki deo naših života, sve vreme. Konstantna želja da budete produktivni može dovesti do izgaranja, zategnutih odnosa i gubitka veze sa onim što je zaista važno.
Pravo sporo življenje znači razumevanje da je biti jednako vredno kao i raditi. Radi se o pronalaženju ravnoteže – prihvatanju trenutaka tišine i uživanju u iskustvima bez osećaja potrebe da ih pretvorite u zadatak.
5) Stalno traženje potvrde
Na kraju, ali svakako ne najmanje važno, hajde da razgovaramo o navici traženja potvrde od drugih – ponašanju koje može tiho da potkopa mirniji, manje stresan život.
Svi želimo da nas vole, cene i priznaju – to je ljudska priroda. Ali kada stalno tražimo odobrenje od drugih, onda njima predajemo kontrolu nad svojom srećom i samopoštovanjem.
Ova potreba za potvrđivanjem može dovesti do toga da donosimo odluke na osnovu onoga što mislimo da će se svideti drugima i osećanja stresa kada njihovo odobrenje ne dođe.
Istina je da nikakva spoljna potvrda ne može da zameni mir koji dolazi iznutra.
Kada se oslobodite potrebe za odobravanjem, oslobađate se da donosite odluke koje su u skladu sa vašim vrednostima i prioritetima.
Oslobodite se potrebe da impresionirate. Prihvatite radost autentičnog života i pod sopstvenim uslovima.
I za kraj
Usporavanje u brzom svetu nije uvek lako, ali je vredno truda.
Otpuštajući ove navike – prekomerno zalaganje, težnju ka savršenstvu, jurnjavu za konstantnom produktivnošću i traženje spoljašnje potvrde – možete stvoriti život koji će vam biti smireniji i istinski ispunjeniji.
Udahnite, razmislite o tome šta vam zaista donosi mir i počnite da pravite mesta za život koji je uravnotežen i smislen.
