Zamislite miris sveže pečenog hleba, mekanu unutrašnjost koja se topi u ustima, i bogatu aromu koja oduševljava čula. Da, sve to je plod roda, i istorije, jedne žitarice – pšenice.
Pšenica je žitarica koja je proživela hiljade godina, prelazila granice kontinenata, formirala civilizacije i oblikovala ishranu čovečanstva. Od njene drevne kolevke na Bliskom istoku do polja Vojvodine, pšenica je ostavila dubok trag u našoj istoriji i kulturi. Uđimo u vremeplov i krenimo na putovanje kroz fascinantnu priču o pšenici, stvorenu od žetve, mlevenja i pečenja.
U Hali 6 Novosadskog sajma, muzej Vojvodine je priredio izuzetno zanimljivu izložbu koja je posvećena celokupnom procesu obrade pšenice. Na ovoj atraktivnoj postavci posetioci su imali priliku da se upuste u fascinantan svet pšenice, da istraže njen put od semena do gotovog proizvoda i da saznaju više o njenom značaju u istoriji i kulturi. A oni koji nisu bili u mogućnosti da posete Novosadski saja, ukuse praistorije mogu da osete i vide u Muzeju Vojvodine u narednim danima.
Pre 5000 hiljada godina, ljudi su već bili svesni bogatstva i nutritivnih vrednosti pšenice. U to vreme, jednozrna pšenica bila je dominantna sorta koja se koristila za pravljenje hleba. Hleb od jednozrne pšenice bio je ne samo osnovni izvor hrane, već i simbol zajedništva.
U procesu pravljenja hleba od jednozrne pšenice, prvo bi se zrnevlje pšenice ručno melo u brašno. Ovo mlevenje se obavljalo u velikim kamenim mlinovima ili ručnim, koristeći snagu ljudske ruke. Dobijeno brašno bi se zatim mešalo sa vodom i ostavljalo da fermentiše kako bi se razvila prirodna kiselina. Ova fermentacija je bila ključna za poboljšanje ukusa i varenja hleba.
Nakon fermentacije, dobijeno testo bi se oblikovalo u okrugle ili ovalne hlebove, a zatim peklo na vatri ili u starim pećima. Hleb bi se pažljivo okretao kako bi se obezbedilo ravnomerno pečenje. Rezultat tog procesa bio je hleb hrskave korice i meke unutrašnjosti, sa bogatim ukusom i aromom.
Hleb od jednozrne pšenice pre 5000 hiljada godina bio je odraz veštine i znanja tadašnjih ljudi. Njegova priprema zahtevala je pažljiv rad i posvećenost. I danas, dok uživamo u raznim vrstama hleba, možemo se diviti nasleđu koje je započelo pre nekoliko hiljada godina, kada su ljudi prvi put otkrili blagodeti pšenice i pretvorili je u osnovu naše ishrane.
Pompejski hleb: Iako je prvobitno potekao iz drevnog grada Pompeja u Rimskom carstvu, njegova istorija se proširila i do Vojvodine. Ova specifična vrsta hleba, karakteristična po svom autentičnom receptu, postala je jedan od omiljenih izbora u vojvođanskim predelima.
Antički legionarski hleb: Hleb ide unazad do doba rimskih legija, a njegova prisutnost se oseća i u Vojvodini. Ovaj specifičan hleb, koji je služio kao osnova ishrane rimskih vojnika, uspeo je da dođe i do naše trpeze.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
