BEČ – Plan za obnovu Ukrajine vlade u Kijevu ima niz nedostataka, ocenio je bečki ekonomski institut WIIW, u studiji u kojoj se polazi od toga da će najintenzivnija faza rata trajati do sredine iduće godine.
U studiji koju je WIIW uradio zajedno sa GROWFORD institutom iz Kijeva, navodi se da se, na primer, precenjuje potencijal rasta ukrajinske privrede.
Međutim, konstatuje se u studiji, plan pokazuje da postoje ogromni napori u cilju obnove.
Plan za obnovu, koji je izradila ukrajinska vlada, polazi od troškova u visini od 750 milijardi dolara, pri čemu sadrži i vojne izdatke u visini od 50 milijardi dolara.
Dve trećine ukupne sume, odnosno 500 milijardi dolara, trebalo bi da doprinesu strani donatori.
WIIW konstatuje da je pozitivno što plan sadrži težnju za sprovođenjem institucionalnih reformi, ograničenje dosadašnje moći oligarha i približavanje Ukrajine evropskim standardima.
U studiji se polazi od toga da će najintenzivnija faza rata trajati do sredine iduće godine.
Međunarodni donatori trebalo bi, prema analizi, da doprinesu sa oko 410 milijardi dolara, što je nešto manje nego što predviđa Kijev.
“EU, koja ima veliki interes za demokratskom i prosperitetnom Ukrajinom, koju je proglasila i kandidatom za prijem, moraće masivno da pojača svoje napore u toj oblasti”, naglasio je ko-autor studije, zamenik direktora WIIW Ričard Griveson.
Nerealno se autorima čini cilj upetostručenja BDP-a Ukrajine, ukazujući da iz iskustva sa drugih bivših ratišta, kao što je BiH, BDP se povećao tri puta od 1996.do 2005., a u Hrvatskoj udvostručio od 1994.do 2003.
Kritički se gleda i na decentralizovan pristup obnovi.
“U većini slučajeva bi obnova trebalo da se koordiniše na nacionalnom nivou”, naglasio je Mihael Landesman, bivši naučni direktor WIIW i ko-autor studije.
Plan predviđa da se projekti u određenim regionima prepuste upravljanju po jednom međunarodnom partneru.
Tako je Velika Britanija izrazila spremnost da preuzme obnovu regiona Kijev, Danska želi da se fokusira na Mikolajev, a Švedska na Odesu.
WIIW kritikuje i ocenu ukrajinske vlade da su teška industrija i poljoprivreda sektori sa visokim doprinosima.
“Radi se o retrogradnoj industrijskoj politici, umesto da se iskoristi prilika za preokret ka održivoj zelenoj ekonomiji”, navode autori studije, koji smatraju da Ukrajina ima veliki potencijal u IT sektoru ili kod ekoloških tehnologija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
