Ukrajina želi da zaustavi otplatu spoljnog duga

Ukrajinska vlada je odlučila da odloži otplatu spoljnog duga za dve godine, izvestili su u sredu ukrajinski mediji. Restrukturiranje će prvo morati da odobre poverioci, dodaje se u izveštajima.

Prema ranijoj priči Blumberga, Kijev takođe želi da promeni uslove naloga za BDP dok istražuje mogućnost restrukturiranja duga. GDP varanti su podskup hartija od vrednosti, uglavnom obveznica, povezanih sa BDP-om, gde iznos plaćanja varira u skladu sa outputom zemlje. Evropska banka za obnovu i razvoj predvidela je u maju da će se ukrajinski BDP ove godine smanjiti za 30 odsto.

Kijev želi da postigne sporazum sa vlasnicima obveznica do sredine avgusta, pre nego što otkupi 1,4 milijarde dolara i isplatu kamate u septembru, navodi agencija, dodajući da bi, prema sopstvenim proračunima, taj potez mogao da uštedi 3 milijarde dolara na troškovima otkupa duga tokom dve godine, i više sa otplatom kamata.

U utorak je ukrajinski ministar finansija potpisao kreditni sporazum sa EU za dobijanje dugoročnog kredita od milijardu evra (1 milijarda dolara) od bloka krajem ovog meseca, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ukrajinske vlade.
Evropska komisija je u martu predložila Ukrajini zajam od 9 milijardi evra, koji bi trebalo da bude podržan garancijama vlada članica EU. Međutim, blok se borio da strukturira pomoć zbog široko rasprostranjene zabrinutosti oko sposobnosti Kijeva da plati svoj dug.

Odvojeno, rečeno je da je zajam Evropske investicione banke od 1,5 milijardi evra blokiran unutar EU jer je bilo potrebno više garancija da se ta suma obezbedi. Od februara, EU je Ukrajini dala ukupno 2,2 milijarde evra makrofinansijske podrške.

Predsednik Vladimir Zelenski je u junu rekao da je Ukrajini potrebna pomoć od 5 milijardi dolara mesečno da bi ostala na površini; međutim, cifra je skoro udvostručena kasnije, kada je predsednički ekonomski savetnik navodno rekao Fajnenšel tajmsu da je Kijevu potrebno 9 milijardi dolara mesečno i da bi „bilo skoro nemoguće“ da Ukrajina preživi bez novca.

Pročitajte još:

Rekordan toplotni talas ugrožava bezbednost hrane u EU

Rekordni toplotni talas u nekim od ključnih evropskih poljoprivrednih regiona doveo je u opasnost ovogodišnju žetvu kukuruza, izvestio je Blumberg u ponedeljak. Temperature u nekim delovima Evrope dostigle su čak 47 stepeni Celzijusa, a posebno su pogođene Španija, Francuska, Grčka i Portugal. EU obično uvozi velike količine kukuruza, koji se uglavnom koristi kao stočna hrana, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.