Tokom letnjeg perioda, pčele, ose i stršljeni su najaktivniji.
Muškarac (45) iz Medveđe preminuo je od ujeda stršljena na kućnom parku, pošto ga je otrovni insekt ubo u vrat. Nesrećni čovek, kažu, nije stigao ni da pozove pomoć.
Tokom letnjeg perioda, pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do eventualne burne alergijske reakcije dele minuti. Nažalost, prevencija gotovo da ne postoji, a da li će ishod biti fatalan, zavisi od nekoliko faktora.
Stršljenovi su veoma veliki, odrasle jedinke dostižu veličinu od tri do pet centimetara. Imaju žaoku koja je veoma dugačka i u sebi ima otrov sličan onome koji poseduju i ose, samo u većoj količini. U stanju su da ubiju ose, i sitne insekte, na ovaj način.
Stršljeni opasniji od zmija
Vladica Stanković, poznati hvatač zmija iz Vladičinog Hana, objašnjava da u naseljenim mestima stršljeni predstavljaju opasnost po ljude i da su zmije u odnosu na njih “mala deca”.
– Njihov otrov ima oko 100 alergena i moguće da je čovek alergičan na neki od njih, pa može da se napravi veliki problem. Savet je da svako ko ide u prirodu ponese sa sobom neki lek za alergijske reakcije, a ukoliko dođe do uboda trebalo bi odmah otići kod lekara, navodi Vladica.
Insekti najčešće napadaju životinje, ali postalo je pravilo da svake godine, tokom jula i avgusta, beležimo slučajeve kada ovi “letači”, posebno ako su isprovocirani, napadaju i ljude.
Kako tretirati mesto uboda
Kako je za 24sedam navela svojevremeno specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić, najčešće se, prilikom uboda pčela i osa, kao i stršljena, javljaju blage, lokalne reakcije.
-Mesto uboda postaje crveno, otečeno, tvrdo i bolno. Takvo stanje prolazi za nekoliko sati, a kod pojedinih ljudi može da traje i nekoliko dana. Na mesto uboda poželjno je stavljati hladne obloge, a zarad sigurnosti, nije greška popiti antihistaminik. Za blaže slučajeve nije neophodna lekarska pomoć, istakla je ona.
Nešto snažnija reakcija javiće se, dodaje dr Šehić, usled nastanka infekcije na mestu uboda.
– Neretko se dešava da dođe do infekcije oko i unutar mesta uboda, a uzrok je najčešće češanje. Mesto uboda obično svrbi, ali to mesto nikako ne treba dodirivati. Stanje se tretira posebno i, u dogovoru sa lekarom, trebalo bi uzeti određenu terapiju, istakla je ona.
Anafilaktički šok
Kod određenog broja ljudi se, nakon uboda, ispoljava alergija kao posledica reakcije organizma na otrov insekta. To ubrizgavanje otrova, upozorava doktorka, može da izazove mnogobrojne poremećaje, pa i da dovede do smrtnog ishoda.
– Reakcija na ubod stršljena javlja se ukoliko je osoba alergična, a najteže stanje koje sledi naziva se anafilaktički šok. Tegobe koje idu uz alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe u funkciji organa za varenje, poremećaj stanja svesti i kardiološke smetnje. Međutim, ono što karakteriše anafilaktički šok jesu drastičan pad krvnog pritiska, gušenje, kao i usporavanje cirkulacije, zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da nastrada, ističe dr Šehić.
Kako objašnjava, alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom – alergenom, naglo se pogoršava, pa fatalni ishod, ukoliko se ne reaguje odmah, može nastupiti za nekoliko minuta.
– Simptomi se naglo pogoršavaju, posebno prilikom ujeda za jezik, kapak ili lice. Tada dolazi do oticanja mekih tkiva, disanje postaje otežano, a osoba postaje uznemirena. U tim trenucima žrtva može da kolabira. Zato je potrebno da se reaguje brzo, jer često takvu osobu minuti dele od smrti, upozorava doktorka.
Samopomoć
Prema njenim rečima, pacijentima koji znaju da su preosetljivi na ubod nekog insekta savetuje se da uz sebe imaju pribor za samopomoć.
– Antihistaminik možda neće da deluje na vreme, odlazak u ambulantu može da potraje, pa je najbolje kod sebe imati pribor prve pomoći, koji, u ovom slučaju, podrazumeva injekciju adrenalina, koju pacijent sam sebi daje. Ta injekcija mu služi da “premosti” vreme do dolaska u prvu zdravstvenu ustanovu i ona je jedini lek koji može da deluje, smatra naša sagovornica.
Gde prave gnezda
Preventiva gotovo da ne postoji, ali građani mogu da obrate pažnju na nekoliko stvari, poručuje Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.
– Stršljeni obično prave gnezda na velikim visinama, najčešće van urbanih sredina. Ali dešava se da ih naprave u napuštenim objektima ili potkrovljima, a onda je jako komplikovano da ih uklonite. Može da se desi da se spoljni omotač zgrade ošteti i oni nađu rupu u koju se nasele, objašnjava Aleksić.
On kaže da se stršljeni mogu ubiti sprejom za leteće insekte, ali je potrebna nešto veća količina, zbog veličine insekata.
– Ipak, savet je da se oni zaobiđu. Imali smo primere u nekim selima da su napadali ljude i bilo je smrtnih slučajeva zbog uboda. Ako priđete previše blizu gnezdu, oni imaju sistem kojim javljaju drugim jedinkama da je ono napadnuto i onda kreću da ga brane. Napadaju u roju, a to može biti fatalno, objasnio je on.
Šta ako uđe u kuću
U slučaju da vam stršljen uđe u stan ili kuću, Aleksić kaže da bi najbolje bilo da ga pustite da izađu.
– On je zbunjen i neće odmah da napada, već pokušava da pobegne, kaže on.
Pročitajte još:
