logo transparend vojvodina uzivo

Udruženje Toplana Srbije planira unapred – mogu da pređu i na mazut

SRBIJA – Poslali smo vladi predloge za različite scenarije koji bi nas mogli zadesiti tokom naredne zime. Sve se čini da se preduprede neprijatni scenariji i da stanovi budu topli, kaže direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović.

Mada se radijatori od prethodne grejne sezone još nisu ohladili kako treba, toplane po Srbiji već uveliko rade na obezbeđivanju ogreva za narednu zimu. To ne treba da čudi ako se zna da je situacija sa energentima sve teža, ne samo zbog sve veće cene na berzama nego i činjenice da Evropska unija i SAD ne prestaju s pooštravanjem energetskih sankcija i Rusiji i zemljama koje su se decenijama odatle snabdevale i naftom i gasom.

– Daljinsko grejanje u Srbiji koristi trećina stanovništva, a gas kao energent veći deo industrije. Naša zemlja uvozi oko 85 odsto prirodnog gasa i 70 odsto sirove nafte od koje se pravi mazut. Tokom jedne grejne sezone toplanama treba oko 600 miliona kubika gasa – kaže za „Politiku” direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović.

U ovom času ne može da govori o novoj ceni grejanja, niti kada će se menjati, ali naglašava da se i vlada pred ovu grejnu sezonu više nego ijedna prethodna bavi ovim gorućim pitanjem.

– Udruženje toplana je predočilo i poslalo vladi predloge rešenja za različite scenarije koji bi nas mogli zadesiti tokom naredne zime. Sve se čini da se preduprede neprijatni scenariji i da stanovi budu topli. Nadležnima je predočeno šta da se radi ukoliko bude nedostajalo 10, 20 ili 30 odsto gasa. Prave se računice i planovi kako i ko će u tom trenutku pokriti manjkove – objašnjava prvi čovek ovog udruženja.

Većina od 66 toplana nema problema s supstitucijom, odnosno zamenom gasa mazutom, ali su problem 16 toplana koje isključivo mogu da greju na mazut. Zato su pripremljeni i proračuni koliko bi trebalo mazuta za ove potrebe. Ima toplana koje koriste ugalj, čija je cena postala berzanska, kao i gasa.

Ono što je dodatni problem, pored poskupljenja gasa i skupe struje koju uvozimo, jeste što je i cena mazuta otišla u nebesa.

– Bezmalo duplo. Bio je oko 60 do 70 evra, a sada je 120, što ozbiljno dovodi u pitanje nabavku i ovog energenta, pogotovo ako se zna da nam za njega treba nafta, a i nju uvozimo. To je ozbiljan finansijski problem i za te toplane koje 100 odsto greju na mazut. Dakle, toplane mogu biti i biće tehnički spremne za zimu, ali je veliko pitanje likvidnosti, naročito ako i ovaj energent dodatno poskupi – kaže naš sagovornik.

Dobra vest je što će se potpisati novi trogodišnji ugovor za gas s „Gaspromom”, ali s druge strane, videćemo da li će država produžiti uredbu o ograničenoj ceni struje za privredu. Sada je megavat 75 evra, ali šta će biti posle 30. juna, kada i ova ograničenje ističe, videćemo. Značilo bi da ova cena ostane, kaže on.

Upitan šta je rezervni plan za toplane u slučaju manjka gasa, kaže – mazut, i dodaje da nema ni instant rešenja ni odgovora.

– Ako uzmemo u obzir da je dosadašnja cena bila za toplane 333 dolara za 1.000 kubika, a na berzama su sada cene od 1.000 do 1.100 dolara, vrlo je neozbiljno davati bilo kakve prognoze – kaže Stojanović.

„Beogradske elektrane”, kako je poznato, kada je najveća potrošnja, troše tri miliona kubika gasa, odnosno 3.000 tona dnevno mazuta, dok 95 odsto toplane radi na gas. I oni će svakako obezbediti izvesne količine mazuta, ali kako je nedavno izjavila Ivana Kalanja, izvršni direktor za proizvodnju i toplotnu energiju u „Beogradskim elektranama”, to je samo za havarijske situacije.

Brza transformacija izvora energije sada je ključno pitanje i za sve toplane.

 

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.