Iako srčani zastoj retko nastaje u takvoj situaciji, ovde je bilo sve kao u teoriji.
Opet smo bili svedoci srčanog zastoja, ovoga puta na utakmici američkog fudbala, na sreću sa srećnim krajem i sportistom koga su oživeli na terenu.
Udarac u srce ili commotio cordis nije tako čest pred očima miliona gledalaca, ali na utakmici američkog fudbala (NFL) između Sinsinati Bengalsa i Bafalo Bilsa igrač gostujućeg tima Demar Hemlin doživeo je iznenadni srčani zastoj nakon sudara sa protivnikom.
Iako srčani zastoj retko nastaje u takvoj situaciji, ovde je bilo sve kao u teoriji.
Nakon direktnog udarca u grudni koš Hemlin je ustao, zakoračio i srušio se na teren. To može da se objasni time da je udarac u srce pao u trenutku relaksacije komora ili repolarizacije odnosno pojave T talasa na EKG-u.
Pošto nemamo priliku da vidimo ovakvu situaciju često verujem da svi, a posebno studenti sporta i medicine na ovom slučaju mogu da nauče i prisete se malo fiziologije.
Commotio cordis se prvenstveno odnosi na iznenadnu smrt uzrokovanu udarcom u zid grudnog koša u sportovima gde postoji lopta kao na primer u bejzbolu ili lakrosu, slično je i sa hokejaškim pakom. Pored toga moguć je direktan udarac u predelu srca u borilačkim sportovima, boksu, karateu itd. ali u svim sportovima gde postoji mogućnost iznenadnog i brzog kontakta.
Suštinski udarac u sredinu grudnog koša izaziva aritmiju koja može da se završi zastojom odnosno arestom. Zbog toga bez hitne kardiopulmonalne reanimacije, a posebno defibrilacije, prognoza commotio cordis je fatalna.
U radu Commotio Cordis (Palacio i Link, 2008) je analizom 190 slučajeva u SAD od kojih se 47% dogodilo tokom takmičenja pokazano da je defibrilacija bila efikasna u 15% slučajeva, a da je reanimacija bila uspešna u 25% slučajeva u prva 3 minuta, da bi pala na samo 3% nakon 3 minuta. Generalno postoji pravilo da je za svaki minut kašnjenja u reanimaciji preživljavanje manje 10%. Demar Hemlin je imao sreće da je defibriliran i oživljen na terenu u prva tri minuta
Zbog svega je obuka najvažnija i preporuka koja proizilazi iz ovog slučaja je da medicinsko terensko osoblje mora da bude obučeno kako da izvedu kardiopulmonalnu reanimaciju i koristi automatski eksterni defibrilator (AED).
Slično je bilo i u slučaju Eriksena na EURO 2021, gde je jedan od zaključaka bio da je obuka medicinskog osoblja na terenu najvažnija, kao i neposredna blizina AED defibrialtora. Naravno edukaciju treba proširiti na trenere, roditelje i same sportiste o važnosti reanimaciji i defibrilacije, kao i da je praktično uvežbaju. Potrebno je da svi znaju da lociraju AED i da poznaju plan akcije za hitne slučajeve. Zato ako ste u sportu uvežbajte reanimaciju ili se podsetite već naučenog.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
