BEOGRAD – Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević sastali su se danas sa članovima tima zaduženim za koordinaciju, planiranje i sprovođenje aktivnosti u okviru prvog stuba Plana rasta za Zapadni Balkan, koji podrazumeva bržu integraciju Republike Srbije u Jedinstveno tržište Evropske unije.
Ministar Mali je naveo da će nam Plan rasta za Zapadni Balkan dati jedinstvenu mogućnost za bližu saradnju sa Evropskom unijom, posebno novi podsticaj ubrzane integracije u Jedinstveno tržište EU, kao oblasti i programe u kojima je moguće čvršće povezivanje sa EU pre punopravnog članstva.
„Uprkos brojnim izazovima na globalnom tržištu, Srbija je uspela da ojača sve segmente privrede, očuva makroekonomsku stabilnost i unapredi poslovno okruženje. Privreda nam dobro stoji, imamo rekordnu zaposlenost, odlične makroekonomske rezultate. Snažno smo posvećeni jačanju naše ekonomije, regionalne ekonomske saradnje i saradnje sa državama članicama Evropske unije. Želimo da stvorimo uslove za slobodnu trgovinu i povećanje investicija, gde je Srbija poslednjih godina apsolutni lider i obara sve rekorde u privlačenju stranih direktnih investicija, što je od koristi za ceo region“ – rekao je potpredsednik Vlade.
Na sastanku su kao teme od posebnog interesa istaknute uvođenje zelenih koridora sa Evropskom unijom, pristupanje „Jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima“ (SEPA), kao i potpisivanje ugovora o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACCA Agreement).
„Uvođenjem zelenih koridora sa državama članicama EU sa kojima se Republika Srbija graniči, postiglo bi se bolje upravljanje granicama, što dovodi do nesmetanog protoka robe. Zamislite samo kako će izgledati naše granice kad ne budemo imali kolone čekanje za kamione. To znači mnogo za dalju atraktivnost srpskog tržišta i zato su ove aktivnosti važne. Osim toga, pristupanjem jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima, Srbija bi modernizacijom platnih sistema u pravnom i infrastrukturnom smislu unapredila uslove za razvoj finansijskih tržišta i bankarskog poslovanja u skladu sa pravilima elektronskog bankarstva i smanjila troškove regionalnog plaćanja“ rekao je Siniša Mali i dodao da pri predsedavanju ovim sastancima podstiče sve institucije da u najkraćim rokovima sprovode sve aktivnosti, donose odluke i usvajaju potrebna dokumenta, kako bi se zacrtani ciljevi što pre postizali.
On je dodao da bi se potpisivanjem ugovora o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda sa EU ostvario slobodan promet pojedinih industrijskih proizvoda, a time i lakši i brži izvoz, jačanje konkurentnosti domaće privrede, kao i jačanje ekonomskih odnosa između EU i Srbije.
Na sastanku je postignut dogovor da nadležni resori preduzmu sve neophodne mere kako bi se dinamika dogovorenog ubrzala, te omogućio dalji rast ekonomije kroz pristup tržištu od 450 miliona stanovnika, uz veće mogućnosti plasmana roba i usluga i smanjene transakcione troškove.
Ideju o Planu rasta za Zapadni Balkan predstavila je tokom prethodne godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. Plan rasta počiva na četiri stuba: Brža integracija u Jedinstveno tržište Evropske unije, Regionalna ekonomska integracija kao preduslov brže integracije sa EU, Ubrzanje fundamentalnih reformi i Finansijska pomoć kroz Instrument za reforme i rast.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
