S obzirom na to da se razmatraju nova pravila za korišćenje GMO tehnika u poljoprivredi, iz EU stižu nova upozorenja na promene koje ta pravila donose za građane i bezbednost hrane.
Ublažavanje propisa o GMO hrani ozbiljna je pretnja po bezbednost hrane i građane koji je konzumiraju, upozorila je Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu. Kako je objasnila, Evropska komisija će u prvih 100 dana mandata predstaviti novu viziju budućnosti poljoprivrede i prehrambene industrije u EU. Trenutno se razmatraju nova pravila za korišćenje GMO tehnika u poljoprivredi, što bi moglo doneti promene u načinu proizvodnje hrane.
– Bilo kakav pomak prema ublaživanju postojećih zakona o GMO hrani u korist industrije lako može ugroziti zdravlje i dobrobit naših građana, bez stvarne potrebe ili koristi. Ljudi imaju pravo da znaju šta jedu i da li je hrana koju konzumiraju bezbedna – tvrdi Borzanova.
Iako bi GMO možda mogao da igra određenu ulogu u borbi protiv gladi u pojedinim delovima sveta, Evropa se nalazi u drugačijoj situaciji jer ima razvijenu poljoprivredu i prehrambenu industriju, ali i zakone koji štite bezbednost hrane i zdravlje građana.
– Zdravlje ljudi i bezbednost hrane moraju biti na prvom mestu. Ako dozvolimo da interesi industrije nadvladaju nad pitanjima zdravlja, rizikujemo da izgubimo dugoročno poverenje građana u prehrambeni sistem – objasnila je Borzanova.
Ona je istakla da zemlje iz ovog regiona imaju dugu tradiciju prirodnog uzgoja hrane i kvalitetnih, autohtonih proizvoda. Uvođenje ovakve hrane moglo bi ugroziti konkurentnost domaćih poljoprivrednika i prehrambene industrije uopšte, dok bi korist uglavnom imale velike korporacije koje kontrolišu GMO tržište. Ona je pomenula primer Švajcarske, koja je predvodnica Evrope u biotehnološkim inovacijama, a produžila je zabranu GMO hrane do 2027. godine, što je dokaz velikog otpora i u najrazvijenijim državama. U Španiji i Portugaliji, malobrojnim zemljama EU-a koje imaju blage stavove prema GMO hrani, zabeleženo je da su neki insekti razvili otpornost prema GMO kukuruzu, što tek može dovesti do većeg korišćenja pesticida i ugroziti ekosistem – navodi se u ovom saopštenju.
– Uz trenutni sastav evropskih institucija otvara se sve više prostora za ublažavanje zakona o GMO hrani. Moramo biti vrlo oprezni i zaštititi poljoprivrednike i građane od prekomernih pritisaka industrije. Kada govorimo o GMO hrani, moramo ostati oaze zemalja s najkvalitetnijom i najzdravijom hranom – zaključila je Borzanova.
Kada je reč o evropskom zakonodavstvu koje se odnosi na ovu oblast, da podsetimo da je u EU još 1990. godine doneta direktiva o ograničenoj upotrebi genetski modifikovanih organizama kako bi se njihova upotreba ograničila na laboratorije i industrijska postrojenja sertifikovana od strane nadležnih organa. Druga direktiva objavljena je marta 2001. godine i naziva se selektivnim puštanjem GMO hrane na tržište. Ova hrana sa sobom ne nosi rizik po zdravlje ljudi i okoline. Ova direktiva se uglavnom odnosi na hranu za životinje ili proizvode koji, ako sadrže GMO, to moraju pokazati na vidnom mestu u deklaraciji. Ono što je, prema mišljenju stručnjaka, olako prihvaćeno jeste činjenica da se ova direktiva odnosi „samo” na hranu za životinje, a previđa se činjenica da gajene životinje i njihovi produkti predstavljaju hranu za ljude. O njihovom uticaju na zdravlje ljudi i promenama koje trpe životinje hranjene genetski modifikovanom hranom nema nikakvih podataka.
U januaru 2015. godine Evropski parlament je većinom glasova izglasao zakon kojim državama članicama daje mogućnost da same odluče da li će na svojoj teritoriji gajiti ovakvu hranu. Za sada su jedini GM usevi u Evropi oni pod kukuruzom i najviše ih je u Španiji. Gajenje bilo koje GM hrane je zabranjeno u: Mađarskoj, Bugarskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Grčkoj i Luksemburgu.
Kada je reč o našoj zemlji, u Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji zabranjuje njihovu proizvodnju i stavljanje u promet, ali i zabranu proizvodnje i stavljanje u promet proizvoda od takvih organizama. Pošto je ovaj zakon stroži od evropskog zakonodavstva, on nije u skladu sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO). Da bi Srbija pristupila STO, uslov je promena zakona o GMO. Razlog je taj što u zemlji članici STO ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kojim proizvodom. Ono što i dalje umiruje javnost jeste to da i dalje imamo mogućnost da kupujemo hranu od poznatog proizvođača, i to organske proizvode i biljnog i životinjskog porekla i sve to zahvaljujući velikom broju malih proizvođača hrane u Srbiji.
