ZRENJANIN – Na današnji dan, pre tačno 80 godina, 27. januara 1945. godine, Crvena armija oslobodila je Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja i najozloglašeniji fašistički logor smrti u porobljenoj Evropi. Taj datum širom sveta se obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, a odluka o tome doneta je pre 20 godina, rezolucijom Ujedinjenih nacija od 21. novembra 2005. godine.
U Zrenjaninu se Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta tradicionalno obeležava odavanjem počasti stradalima i polaganjem venaca na spomen-obeležja posvećena jevrejskoj zajednici u našem gradu, koja je 1941. godine, poput svojih sunarodnika širom Evrope, doživela tragičnu sudbinu. Komemorativni skup održan je na mestu nekadašnje sinagoge, uz prisustvo predstavnika Jevrejske opštine Zrenjanin, Grada Zrenjanina, Gradskog odbora SUBNOR i učenika i profesora Zrenjaninske gimnazije, koji već godinama dolaze na ceremoniju, negujući kulturu sećanja na tragične događaje iz Drugog svetskog rata i stradanja naših sugrađana. U ime lokalne samouprave, Grada Zrenjanina i gradonačelnika, venac na spomen-ploču su položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnici gradonačelnika Marija Damjanović i Nenad Domjeskov.
Zamenik gradonačelnika podsetio je da se komemorativni skup svake godine održava na mestu gde se nekada nalazila sinagoga, jedan od simbola i najlepših objekata u Zrenjaninu.
– U godini smo u kojoj obeležavamo nekoliko važnih godišnjica, 80 godina od završetka Drugog svetskog rata i od oslobođenja logora Aušvic, 20 godina od proglašenja ovog datuma za Dan sećanja na žrtve Holokausta. Ovo je prilika da se prisetimo svih tragičnih događaja iz prošlosti, da razmišljamo koliko su bili pogubni i šta su sve doneli čovečanstvu i da ukazujemo na njih, kako se u budućnosti više ne bi dešavali. Ovaj grad je postavljanjem spomen-obeležja “kamena spoticanja”, spomen-ploče na mestu sinagoge i odavanjem počasti svake godine pokazao tu vrstu tolerancije i sećanja na svoje pretke, nekadašnje sugrađane, posebno one koji su dali svoje živote i nevino stradali tokom ratnih zbivanja – kazao je Santovac.
Obraćajući se prisutnima, potpredsednik Jevrejske opštine Zrenjanin Vladimir Arsenić poručio je da je izuzetno važno obeležavati današnji dan i ukazivati na zlo koje je proizveo fašizam.
– Prisustvo i predstavnika grada i mladih generacija na ovom mestu takođe je od velike važnosti, to znači da ovaj grad vodi računa o nasleđu koje je drugačije i raznorodno i obeležava ono što smatra da treba. Mi, kao jevrejska zajednica, smo zahvalni gradu i insistiramo na saradnji u obeležavanju svih važnih datuma. Bili smo prvi grad u Srbiji u kom su postavljeni “kameni spoticanja”, specifična obeležja posvećena stradalim jevrejskim porodicama iz našeg grada. Okupljamo se na ovom mestu svake godine, jako je važno da se sećamo prošlosti, jer bez sećanja nema ni pogleda napred, nema ni budućnosti – kazao je Arsenić i dodao da će venci danas biti položeni i na zgradi Poljoprivredne škole, gde se nekada nalazila tzv. “Honvedska kasarna”, iz koje su Jevreji avgusta 1941. godine otišli na put bez povratka, u beogradske logore smrti.
Zrenjaninski gimnazijalci su i ove godine položili venac zajedno sa profesorima.
Na skupu je govorila i učenica četvrtog razreda Daniela Vukov, koja je podsetila na život jevrejske zajednice u predratnom Zrenjaninu, kao i na stradanja Jevreja tokom prve ratne godine.
Ovdašnji Jevreji doživeli su tragičnu sudbinu, prva žrtva fašizma nakon okupacije 1941. godine bio je Jevrejin Viktor Elek, a 18. avgusta 1941. godine, šlepovima niz Begej, Tisu i Dunav, deportovano je u beogradske logore smrti 1288 pripadnika jevrejske zajednice iz tadašnjeg Petrovgrada i drugih mesta u Banatu.
