VRBAS – U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Vrbasa u ponedeljak je otvorena samostalna izložba akademske slikarke Sare Masnikose, pobednice 48.
Palete mladih u Vrbasu, organizovane 2022. godine. Sara se publici predstavila zanimljivom postavkom radova koju dominantno čine minijaturne skulpture ljudskih figura, postavljene na zidove i u prostoru Likovne galerije Kulturnog centra, tvoreći tako “ritmove modernih džungli, ulica, ustanova, zgrada, stanova…”.
“Nisam očekivala da ću biti pobednik te 48. Palete mladih, ali iznenađenje me je veoma obradovalo, posebno da su moji radovi postali deo jedne velike zbirke, u čijem sastavu imamo veoma značajne nacionalne umetnike. Ova samostalna izložba deo je nagrade koja mi je pripala i publici u Vrbasu predstavljam se samostalnom izložbom ‘Siguran sam da se razumemo – I’m sure we understand’. Ove je moja 15. samostalna izložba od 2015. godine, još iz vremena osnovnih i master. Ovo je presek radova nakon master izložbe, nešto potpuno novo, ali i sa sličnostima sa svim dosadašnjim radovima. Za moj rad karakteristično je smeštanje figura u prostor i u njihove međusobne odnose, koji su, takođe, deo sistema ovog našeg društva. Konkretno, ova izložba bavi se pitanjima odnosa mase i individua i našim poimanjem jasnoće samih tih odnosa; postavlja se pitanje koliko mi razumemo, da li razumemo, i na koji način doživljavamo i shvatamo čitav taj sistem u kom se nalazimo”, rekla je mlada slikarka pred samo otvaranje izložbe.
Inače, Sara je Akademiju umetnosti završila u Novom Sadu 2021. godine, a trenutno je na doktorskom akademskom studiju.
O njenom radu govorila je i Milijana Radovanović, akademska slikarka i urednica Palete mladih.
“Retko ko od mladih stvaralaca podjednako dobro vlada svim likovnim elementima kao što to čini Sara. Od dvodimenzionalnih površina vizije crteža, Sara se opredmećuje u manjim i većim talasima skulptura, prostornih rešavanja priče, romana, filma, kratkih vesti naših današnjica. Po vokaciji, figurativac, upućuje nas na društvene sisteme, razmišljanja o njima, ima kritički bezkompromisni stav, i prikazuje vreme video igara kao svoj lični apstrahovani egzistencijalistički likovni kavez. Uobličenja njenih figura se nižu u raznim pravcima pokrivajući mikro i makro svet. ‘Ljudići’ dobijaju formu unutrašnjeg organizma ili su jednom ili sa više niti, teškom niti kao u stonom fudbalu, povezani. Glavni igrač povlači štap, kanap i marinoeta ne vidi vidan razlog. Kao u nekoj dečjoj igri smešta komplekse-objekte na prapočetak oduzimajući im lične karakteristike i stvara ritmove modernih džungli, ulica, ustanova, zgrada, stanova, betona, prolaza, hodnika Kafkinih metamorfoza. Ritam je ponekad teški Bah ili Hengl a ponekad su to talasi kratkih muzike reklama. Iz svih uglova njeno slikarstvo izlazi iz konvencionalnog i preko objekata ulazi u red instalacija, saživota sa prostorom gde čovek, posmatrač može samo da potvrdi ono što već ima na ulici ili u glavi kao misao, osećaj. Zadivljujuće je to jedinstvo linije, oblika, refleksije, igara svetla i ritmovi figura koji podsećaju na postindustrijsko društvo, društvo matriksa gde je vreme najjača valuta i gde smo svi deo kompleksnog organizma 21. veka. ‘Reke – ritmovi’ koje pokreću ljudi, društvo koje pokreće saobraćaj i pisana i nepisana pravila.
Ogledalo njenog stvaranja je i odsustvo boja kao ekspresivni čin, vrisak, monohromija života na crno, sivo, belo i refleksiju kad ugleda ili je suoči Sunce ili izvor kakvog drugog svetla, makar i veštačkog. Moderna mitologija – virtuelno prisutni, predmeti za upotrebu, avatari, kiborzi, androidi ili androgini realnosti, ljudi. Po teoriji boja sva prisutna svetlost je bela. Odsustvo svetla bi bi bila crna. Ovaj svet fizički ne uspeva materijalizacijom da dođe do bele, tragovi materije mu smetaju te se takvim slikanjem, mešanjem svih boja ne dobija bela, dobija se blato. Slikanje svetlom je težnja. Talenat jedna vrednost a istrajnost i ideja nešto drugo i treće. Masnikosa namerno izopštava spektar boja i svodi na sveprisutnu crnu ili belu i traži ih u sebi i u drugima. Po teoriji struna sve je povezano, po Kastanedi povezani smo nevidljivim nitima svetla. Dobar slikar ih vidi u procesu rada.
Umetnost Sare Masnikose je tiha ironija za one koji umeju da gledaju. Za one manje likovno osetljive posmatrače je čudna igra kroz nove vizure ili ekrane na koje su već naučili te u čuđenju ispraća i ovu izložbu koja mu samo pokazuje pravac, ne i odredište. Do cilja se uvek ide sam. Do svetla”, istakla je o radu Sare Masnikose urednica Palete mladih Milijana Radovanović, akademska slikarka.
Izložba “Siguran sam da se razumemo – I’m sure we understand” otvorena je do 06. jula.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
