SRBIJA – U toku je izrada Strategije zaštite podataka o ličnosti za period od 2022. do 2023. godine, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović.
On je poručio da je veoma teško ispratiti gde su sve naši podaci dostupni zbog čega je važno da sami, koliko god možemo, vodimo računa o tome gde ih ostavljamo.
Marinović je za televiziju Tanjug rekao da je veoma teško ispratiti gde su sve naši podaci dostupni u današnjem vremenu razvoja digitalizacije, društvenih mreza i jake veštačke inteligencije koja se sve više razvija.
Kako je poručio, ono što možemo i moramo da radimo je da kontrolišemo svoje podatke i da ih štitimo koliko god možemo jer smo, dodao je, prva brana narušavanju naše privatnosti mi sami.
„Sami moramo da brinemo o tome kada, koje podatke gde dajemo, gde ih ostavljamo i gde oni sve mogu da završe“, rekao je Marinović.
Istakao je da je naš zakon veoma usaglasen sa evropskom normativom i da propisuje obavezu stranih kompanija, u koje spadaju društvene mreže, da moraju da odrede predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju.
„Mi smo imali silne muke da to objasnimo predstavnicima Gugla i drugih društvenih mreža jer su oni smatrali da predstavnik koji je za Evropsku uniju važi i za Srbiju, a onda kada su shvatili neki su odredili predstavnika za Srbiju“, rekao je Marinović.
Kao primer je naveo Google, Viber, Yandex, Alibaba, sajt KupujemProdajem…ali i dodao da u toj grupi nije Facebook.
„Facebook nije, uprkos našim urgencijama koje traju već dve godine i zato ako neko na nekoj platformi te društvene mreže ima neki video sadržaj, fotografiju, objavu koju bi želeo da skine to ide mnogo teže“, rekao je Marinović.
Istakao je da će nastaviti da sve kompanije koje nisu odredile svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju moli da to učine i da ih upozorava da je to po našem zakonu obaveza.
„Ima dosta kompanija koje nisu poznate, a obrađuju podatke naših građana. Nude usluge i robu, čak na srpskom jeziku, po zakonu oni ne moraju da naplaćuju to što nude da bi došli pod udar zakona, dovoljno je da nude i samim tim prikupljaju i obrađuju podatke neograničenog broja građana sa teritorije Srbije“, rekao je Marinović.
Istakao je da je u našoj zemlji u toku izrada Strategije zaštite podataka o ličnosti, te dodao da je bila napravljena neka strategija 2010. godine, ali da nije zaživela jer nije bio urađen nacionalni plan, niti oformljena stručna grupa.
Marinović je rekao da je pre godinu i po dana pokrenuo inicijativu predsednici vlade koja je to, kako kaže, oberučke prihvatila i da se ušlo u priču oko izrade strategije za period od 2022. do 2030. godine, te da su nosioci tog posla Vlada, Poverenik i Ministarstvo pravde, kao i da uveliko radi radna grupa u kojoj su članovi svih ministarstava i zainteresovani subjekti.
„Očekujemo da ispratimo, koliko god možemo, ubrzani tehnološki napredak i izazove koje donosi novo vreme. To podrazumeva mnoge stvari, između ostalog izmenu zakona koji je donet 2018. godine, a primenjuje se od avgusta 2019. godine“, rekao je Marinović.
Dodao je da taj zakon ima puno manjkavosti i da ga treba doraditi, a onda usaglasiti sve zakone iz Srbije koji se bave obradom podataka o ličnosti, uskladiti ih sa tim izmenjenim zakonom i doneti zakone koji nam nedostaju – zakon o obradi podataka putem video nadzora, zakon o obradi naših biometrijskih podataka, zakon koji će regulisati odnos veštačke inteligencije i obrade podataka o ličnosti.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
