U susret setvi šećerne repe

NOVI SAD – Očekivanja su da će ove godine pod šećernom repom u Srbiji biti nešto više od 30 hiljada hektara, što je umanjenje površina za oko 15 odsto u odnosu na lanjsku godinu. Cene inputa određuju setvenu strukturu, te se mnogi ratari okreću proizvodnji biljnih vrsta koje zahtevaju manja ulaganja poput soje i suncokreta. Međutim ima i onih proizvođača, koji će sejati i agrotehnički najzahtevnije poljoprivredne kulture, kao što je to kraljica polja, šećerna repa.

Ratari u Sremu kažu da će po njihovim saznanjima na vojvođanskim oranicama dominirati setva soje i suncokreta zbog toga što nisu velika ulaganja u proizvodnju u pogledu inputa. Pojašnjavaju i zašto nisu odustali od setve šećerne repe, kao biljne vrste za koju se zna,da zahteva primenu pune agrotehnike u proizvodnji.

“Nešto smo povećali setvi šećerne repe zbog ugovorene proizvodnje sigurne cene, veštačkog đubriva koje nam je obezbedila šećerana , tako da smo sa te strane mirni sto se tiče inputa. I cena je dobra od 42 evra po toni i veća je u odnosu na prošlu godinu i zato smo se odlučili za povećanje površina“, rekao je Sava Zeremski , Dobrinci.

U kompaniji Sunoko, podsećaju na to da su poljoprivrednicima na vreme ponudili uslove ugovora za novu proizvodnju i obezbedili povoljniji repromaterijal, finansijsku podršku i logistiku.

“Mi smo izašli sa ugovorom sa osnovnom cenom od 40 evra plus bonus za organizatore proizvodnje i bonus za digestiju, a dali smo i beskamatne avanse i pomoć u repromaterijalu. Sigurna cena je 42 evra“, rekao je Slobodan Košutić, generalni direktor kompanije “Sunoko”.

Košutić navodi da će ove godine , zbog dobrih cena berzanskih kultura žitarica i uljarica ,biti manje površina u Srbiji pod šećernom repom.

“Ja očekujem da to bude između 10 i 15 odsto u odnosu na prošlu godinu , sto je možda malo zabrinjavajuće ali to je uslovila ova kriza I visoke cene konkurentnih kultura kukuruza , soje i suncokreta“, dodao je Košutić.

Direktor sirovinskog sektora fabrike šećera u Pećincima, Miodrag Pavlović , kaže da su u njihovom području ugovorili proizvodnju šećerne repe na oko 6.000 hektara. Naš sagovornik ujedno i agronom po struci savetuje ratarima da ne žure sa setvom.

“Naša je preporuka je da sačekamo da prođe ovaj kisni period od dva dana i posle toga dolazi par dana neke minus temperature i tamo već iza nedelje stiču se uslovi da ratari uđu u setvu“, naglasio je Pavlović.

Podsetimo na to da je prošle godine pod šećernom repom bilo oko 40 hiljada hektara , da je ostvaren prosečan prinos od preko 50 tona po ha i ukupna proizvodnja od preko 2 miliona tona slatkog korena.

“Nešto smo povećali setvi šećerne repe zbog ugovorene proizvodnje sigurne cene, veštačkog đubriva koje nam je obezbedila šećerana , tako da smo sa te strane mirni sto se tiče inputa. I cena je dobra od 42 evra po toni i veća je u odnosu na prošlu godinu i zato smo se odlučili za povećanje površina“, rekao je Sava Zeremski , Dobrinci.

U kompaniji Sunoko, podsećaju na to da su poljoprivrednicima na vreme ponudili uslove ugovora za novu proizvodnju i obezbedili povoljniji repromaterijal, finansijsku podršku i logistiku.

“Mi smo izašli sa ugovorom sa osnovnom cenom od 40 evra plus bonus za organizatore proizvodnje i bonus za digestiju, a dali smo i beskamatne avanse i pomoć u repromaterijalu. Sigurna cena je 42 evra“, rekao je Slobodan Košutić, generalni direktor kompanije “Sunoko”.

Košutić navodi da će ove godine , zbog dobrih cena berzanskih kultura žitarica i uljarica ,biti manje površina u Srbiji pod šećernom repom.

“Ja očekujem da to bude između 10 i 15 odsto u odnosu na prošlu godinu , sto je možda malo zabrinjavajuće ali to je uslovila ova kriza I visoke cene konkurentnih kultura kukuruza , soje i suncokreta“, dodao je Košutić.

Direktor sirovinskog sektora fabrike šećera u Pećincima, Miodrag Pavlović , kaže da su u njihovom području ugovorili proizvodnju šećerne repe na oko 6.000 hektara. Naš sagovornik ujedno i agronom po struci savetuje ratarima da ne žure sa setvom.

“Naša je preporuka je da sačekamo da prođe ovaj kisni period od dva dana i posle toga dolazi par dana neke minus temperature i tamo već iza nedelje stiču se uslovi da ratari uđu u setvu“, naglasio je Pavlović.

Podsetimo na to da je prošle godine pod šećernom repom bilo oko 40 hiljada hektara , da je ostvaren prosečan prinos od preko 50 tona po ha i ukupna proizvodnja od preko 2 miliona tona slatkog korena.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još: