AGRAR – Šumadija je poznata po proizvodnji voća, a najveći broj parcela nalazi se pod šljivom. Međutim, poslednjih godina raste broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom jagoda.
Porodica Vasiljević iz Gornje Trnave kod Topole već dvadeset godina bavi se voćarstvom, a poslednje tri godine se pored voćnjaka na njihovom imanju nalaze i sadnice jagoda.
Vasiljevići su krenuli sa pripremom sadnica jagoda za novu sezonu. Na otvorenom imaju 10.000 živića jagode dok se pod plastenicima nalazi 24.000. Sa proizvodnjom jagoda krenuli su pre tri godine, a uspeh im je donela prošla sezona čiji je prinos iznosio 10 tona.
– Mi smo prošle godine krenuli sa cenom od 500 dinara, a poslednje količine smo davali za 100 dinara. Međutim, uhvati se negde prosek oko 200 dinara, a to je kad smo mi računali prošle godino bilo da je kilo jagoda u početku imalo vrednost kao recimo 25 kilograma pšenice. Jagoda malo kasni jer smo mi i kasnije postavili folije i imali smo problema sa prvim cvetovima koje je oštetio mraz kad je bilo i minus deset, pošto smo mi ovde ipak na nekoj visini. Sa plasmanom nismo imali uopšte problem mada ove godine, ako sve bude kako treba, očekujemo da ćemo prvu količinu od par tona jagoda poslati za inostranstvo jer imamo i svoj transport – kaže Momčilo Vasiljević.
Pored jagoda, Vasiljevići se već 20 godina bave ozbiljnom proizvodnjom voća. U njihovim voćnjacima koji se prostiru na skoro 20 hektara započeti su i tretmani zaštite od insekata i parazita koji su preživeli mrazeve.
– Kod nas kreće oko polovine marta prskanje pa do kraja meseca. Krećemo po parcelama kako gde se pojavi vegetacija tako se i štiti. Tretiramo sada sa uljem i sa bakrom. Ulje smo dobili iz inostranstva, pošto radimo i izvoz i uvoz, od naših prijatelja iz Poljske, nismo ga kupovali kod nas. Oprema je jako bitna i ove godine smo kupili još jednu kacigu da imamo svi. Mora da se ima jer se prska pesticidima, sve se poliva u nekom trenutku pa čak i trava totalom, a najbitniji je čovek – objašnjava Milovan Vasiljević.
U voćnjacima porodice Vasiljević najviše je zastupljena šljiva koja se prostire na 14 hektara. Pored šljive na preostalim površinama nalaze se jabuka, trešnja i višnja.
– Uglavnom voće ide za izvoz u zemlje Evropske unije. Tu imamo svoje partnere, najviše iz Poljske i Hrvatske, dok jedan deo plasiramo i na domaće tržište, a jedan deo dajemo ljudima koji izvoze za Rusiju jer mi nemamo dozvolu za izvoz na to tržište. Trenutna situacija u svetu sigurno će uticati i na nas jer će biti veća konkurencija, odnosno ponuda u Evropskoj Uniji će biti veća, a mi Srbi smo poznati da sami sebi obaramo cenu jer ako sam ja ponudio recimo dinar drugi će ponuditi 90 para. Nismo jedinstveni u izlasku na inostrano tržište i to će biti najveći problem – smatra Momčilo.
Pošto je vegetacija kasnila zbog ozbiljnih mrazeva ove godine, braća Vasiljević nisu zabrinuti za stanje voćnjaka aktuelne sezone jer je već nastupilo proleće. Očekuju dobar rod, ali kako sami kažu samo da ne bude grada koji često pogađa sela kraj Topole.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
