Poslednjih godina ovčarska proizvodnja je sve više zastupljena u Šumadiji i Pomoravlju. Po brojnosti gazdinstava koje drže ovce, druga je stočarska grana, a tome su doprinele povećane subvencije, pomoć lokalnih samouprava pri obnovi stada kao i lakše održavanje i manje posla oko ovih domaćih životinja na imanju.
Svetislav Sinđelić u selu Kutlovo kod Kragujevca intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom bavi se 25 godina, a na svom imanju oduvek je držao stado ovaca. Planira i da poveća broj grla jer kako sam kaže oko ovaca nema puno posla kao kod ostalih domaćih životinja.
– Postoje na selu lakši i teži poslovi. Ovca je kao domaća životinja nekako najmanje zahtevna, lakša je za držanje u odnosu na krupnu stoku, manje zahteva rada i iz tih razloga vidim prednosti. Pošto su se u poslednje vreme pojavile suše, bude problem nekada i paša, ali ređe nego ostalo. Ovca u principu može da pase malte ne skoro celu godinu dana, a da ne bude na kabastoj hrani za jaslama, dok kod krupne stoke to nije tako. Iz svih tih razloga ovca ne traži toliko truda oko nje, kada je reč o samom radu za razliku od ostale stoke. Trenutna cena je 400 dinara i to kad je merkantilno jagnje u pitanje, kad nije priplodni materijal. Cena se tako i kreće od 400 do 500 dinara po kilgramu na tržištu – kaže Sinđelić.
Ovce zahtevaju pašnjake i boravak na otvorenom kao i što jednostavnije štale. U Šumadiji je zastupljeno više rasa ovaca, a Svetislav se odlučio za sjeničku pramenku.
– Ja ne mogu sada da hvalim samo ovcu koju ja najviše volim, a to je ta naša autohtona, domaća sorta, sjenička ovca, odnosno sjenička pramenka. U Šumadiji i Pomoravlju su naravno zastupljene i ostale, ima i virtemberga i il de fransa i pirotske pramenke, ali ja sam nekako lično najzadovoljniji i smatrama da je najmanje zahtevna sjenička ovca i što se tiče paše i što se tiče samog održavanja, veterinarstva, jagnjenja. Prosečna kilaža kod sjeničke ovce je 80 kilograma. Ja sa dobrim ovnom imao sam i dobar priplod jagnjadi. U principu skoro svaka mi se ovca bliznila, ona to dobro nosi, dobro hrani i nekako sam najzadovoljniji sa tom sjeničkom ovcom – dodaje Sinđelić.
Ovčarstvo je u ekspanziji u Šumadiji zbog povećanih subvencija i čestih povraćaja od 50 odsto prilikom kupovine mladog stada, objašnjava savetodavac za ovčarstvo Goran Joksić.
– Subvencije su ove godine povećane na 10 000 dinara po ovci, a možda će sledeće godine biti i još veće, tako da ta cifra nije zanemarljiva i to mnoge proizvođače i motiviše da se bave ovim vidom proizvodnje. Ako vlasnik preda klanici jagnjad dobije 2.000 po jagnjetu što je takođe dobra stvar. Eto da sam ja na selu ja bi se verovatno od svih stočarskih proizvodnji koje postoje bavio baš ovcčarstvom jer ne zahteva nikakve specijalne uslove, ne zahteva intenzivnu proizvodnju, ne zahteva puno koncentrata, ne mora čovek na imanju ni da bude svaki dan, samo je potrebno da im obezbedi dovoljno hrane i vode, ona neće da ugine i davaće dosta solidne proizvodne rezultate – objašnjava Goran Joksić.
Prosečan broj ovaca na imanju u Šumadiji varira između 50 i 60 grla, a trebalo bi istaći i to da lokalana samouprava Kragujevca kroz robne rezerve pomaže poljoprivrednicima da obnove stada.
