U Srbiji se trenutno projektuje i gradi 1300 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica a da je ulaganje u kapitalne investicije strategija države potvrđuje i to što je budžetom za 2022. godinu za ove namene predviđeno izdvajanje od 486 milijardi dinara, 86 više nego ove godine.
To praktično znači da izdvajanje novca za kapitalne projekte ostaje i dalje stub razvoja srpske ekonomije, što je i definisano Programa 2020-2025. Stručnjaci ovakvo opredeljenje pozdravljaju ali i upozoravaju da dosadašnja praksa vezana za kašnjenje u realizaciji nekih infrastrukturnih objekata mora da se prevaziđe jer u suprotnom definisani rokovi mogu da ostanu mrtvo slovo na papiru.
Na takvu praksu upozorio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je izneo podatak da je do juna meseca ove godine, od 410 milijardi dinara predviđenih za kapitalne investicije, samo 28% povučeno.
U Ministarstvu građevinarstva kažu da se njihovi projekti realizuju u skladu sa predviđenom dinamikom.
– Od 2012. godine izgrađeno je ukupno oko 350 kilometara auto-puteva. U ovom trenutku se projektuje i gradi sveukupno oko 1300 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica. Poslednjih godina vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu iznosi oko 23 milijarde evra – navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Moravski koridor: Deonica Pojate – Preljina, 110 km
Procenjena vrednost projekta je 943 mil EUR i planirano je da se završi do 2023. godine. Na projektu se radi u tri smene i angažovano je oko 1900 radnika i 800 jedinica mehanizacije. U januaru je planiran završetak deonice od petlje Preljina do petlje Pakovraće, a krajem 2022. godine planirano je otvaranje cele deonice. Ovaj koridor će spojiti Кruševac sa Кraljevom i Čačkom. Pored auto-puta, projekat obuhvata i regulaciju Zapadne Morave i njenih pritoka.
Auto-put Miloš Veliki: Deonica Preljina – Požega, 30.9 km
– Procenjena vrednost je 450 mil EUR i svi radovi trebalo bi da budu završeni do januara naredne godine. Radovi se izvode na Potezu 1 (tunel Laz), Potezu 2 (tunel Munjino brdo) i Potezu 3 (trasa autoputa). Tokom septembra i oktobra počelo je probno asfaltiranje trase.
Fruškogorski koridor: Deonica Novi Sad – Ruma, 47,7 km
– Procenjena vrednost je 606 mil EUR i ovaj koridor bi trebalo da se završi za tri godine. On je definisan i kao važan ekološki projekat jer probijanjem dva tunela od 3,5km trebalo bi da se zaštiti životna sredina u nacionalnom parku jer preko Iriškog venca više neće ići motorna vozila. Do kraja godine planiran je i početak radova na mostu preko Dunava.
Brza saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica, 77km
Autoput Ruma – Šabac je dužine 22km, a deonica Šabac – Loznica, koja će biti izgrađena u profilu brze saobraćajnice, je 55km. Planirana je izgradnja ukupno 56 objekata od čega 54 mosta i 2 petlje. Ugovorena cena radova je 467,5 mil EUR, a radove izvodi azerbejdžanska kompanija Azvirt sa domaćim podizvođačima. Izgradnja brze saobraćajnice od Beograda do Šapca će se voziti manje od 40 minuta. Radovi se odvijaju planiranom dinamikom, angažovano je oko 300 ljudi i 128 jedinica mehanizacije. Radovi na mostu preko Save završeni su 50%, a nadležni najavljuju da će radova na mostu biti završeni čak 6 meseci pre ugovorenog roka.
Autoput Кuzmin – Sremska Rača sa mostom preko reke Save, 18 km
Vrednost investicije je 220 mil EUR. “Beograd – Sarajevo” prvi je auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. U okviru izgradnje ovog auto-puta je i izgradnja mosta na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara. U julu su potpisani i Sporazumi o graničnim prelazima sa Savetom Ministara Bosne i Hercegovine čime su u potpunosti precizirani granični prelazi.
Brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac
Na trasi će se nalaziti 25 objekata, jedna petlja i 19 mostova, a brza saobraćajnica imaće po dve trake u oba smera i projektovana je za brzinu do 100 kilometara na sat. Ova saobraćajnica će krak auto-puta “Miloš Veliki” produžiti do Valjeva. U toku su intenzivni radovi na tri deonice Iverak – Lajkovac. Imaće 19 mostova, a projektom je predviđeno i uređenje toka reke Кolubare čime ćemo zaustaviti plavljenje u ovom delu Srbije.
Obilaznica oko Beograda
Završena je deonica od Ostružnice do petlje Orlovača na obilaznici oko Beograda nakon više od 30 godina. Ova deonica u dužini od 7,7 km ima dva tunela i bila je jako zahtevna za izgradnju. Ove godine, šest meseci pre ugovornog roka u saobraćaj je pušten sektor 4 obilaznice oko Beograda čiji se završetak čekao godinama.
Otvoreni su radovi na deonici autoputa Miloš Veliki – Novi Beograd – Surčin 31. marta 2021 godine. Na projektu Novi – Beograd Surčin otvoreni su radovi prema petlji Surčin i budućem Nacionalnom Stadionu a na pod-deonici 1 od Niša ka Pločniku radovi će početi u novembru.
Autoput E-80 Niš-Merdare, preko Prištine
Povezuje Srbiju sa albanskom obalom, i predstavljaće vezu Кoridora 10 sa Rutom 6 (Skoplje-Priština) i Rutom 2b (Sarajevo-Podgorica-Vlora). Cilj projekta je pored bolje regionalne povezanosti i ušteda u vremenu putovanja, operativnim troškovima putovanja i povećanje bezbednosti.
Brze pruge
Tokom leta počelo je testiranje ovog dela brze pruge. Dinamička testiranja završene pruge od Beograda do Novog Sada planirana su u januaru i početkom februara 2022. Godine. Prvi brzi voz Štadler Кis stigao je 28. oktobra, sledi isporuka još 2 u narednom periodu.
U toku je i izgradnja i rekonsturkcija brze pruge Beograd-Niš, vrednost investicije 1,8 mlrd EUR, od toga donacija Evropske Unije je oko 700 mil EUR.
Projekat treba da obezbedi brzinu do 200 km/h, na više od 50% od deonice kao i rekonstrukciju stanica i stajališta, ugradnju savremenih sistema signalizacije i upravljanja saobraćajem.Ova investicija obuhvata i obnovu deonica Beogradskog i Niškog železničkog čvora.
– Rekonstrukcija i modernizacija pruge Subotica – Horgoš – Državna granica u dužini od 26.6 km, vrednost investicije je 87 miliona evra
Zvaničan rok za završetak radova 10. novembar 2022. ali je je izvođač najavio da će radovi biti završeni u leto 2022.Nakon rekonstrukcije, pruga će biti jednokolosečna, elektrificirana i osposobljena za brzine do 120 km/sat a donji stroj pruge biće rekonstruisan za brzine do 160 km/sat.
