SRBIJA – Skoro 1.000 farmi živine širom Evrope poslednjih nedelja zatvoreno je zbog epidemije ptičjeg gripa.
Pre nekoliko dana na francuskoj platformi za epidemiološki nadzor zdravlja životinja objavljeno je da je 950 zaraženih farmi, od toga je 281 u Francuskoj. Italija je, međutim, zemlja sa najvećim brojem zaraženih farmi, čak 307, i u toj zemlji je od oktobra ubijeno 18 miliona živine.
U Francuskoj, gde je prvi slučaj zaraze otkriven u novembru prošle godine, ubijeno je 2,5 miliona živine.
Treća zemlja po broju zaražene živine je Mađarska, sa 112 inficiranih farmi, u Poljskoj ih je 78, Velikoj Britaniji 56, Nemačkoj 53, Češkoj 14 i u Holandiji 12.
U Srbiji za sada nije prijavljena zaraza ptičjim gripom, kaže agrarni analitičar Branislav Gulan.
– Nema nigde prijavljeno, bilo je među labudovima, ali nešto veće nije prijavljeno. Oko Velikog Gradišta ima svinjske kuge, ali ptičjeg gripa nema za sada – ističe Gulan.
Virus ptičjeg gripa potvrđen je prošlog oktobra kod uginulih labudova na teritoriji Zemuna, u Borči i u Kovilovu, ali je tada Uprava za veterinu utvrdila mere za sprovođenje u zaraženom i ugroženom području, kako bi se zaraza suzbila i sprečilo njeno širenje.
Na pitanje da li i šta može da se učini da se spreči zaraza živine u Srbiji, Gulan kaže da je procedura ista kao i u slučaju sa svinjskom kugom.
– Kada se negde primeti da je ptičji grip stigao, sve se uništi i blokira se okolina da se ne bi širilo dalje, nakon čega država plati štetu, što se procenjuje – napominje Gulan.
On kaže da u Srbiji trenutno imamo 26 miliona pilića, a da bi trebalo da imamo 95 miliona i osam miliona koka nosilja. Navodi da bi tokom februara trebalo da dođe i kontrola EU u našu zemlju, kako bi videla da li možemo da izvozimo meso u članice Unije.
– Najpre bi trebalo da se počne sa živinom, ali pod uslovom da ne bude bolesti. Imamo proizvodnju živinskog mesa od 115.000 tona. Imamo više stotina klanica, ali su samo četiri prema propisima EU na osnovu kojih meso može da se izvozi u EU – objašnjava Gulan.
Na sajtu Uprave za veterinu navode da stepen rizika nije moguće proceniti s obzirom na to da se virus ptičjeg gripa najčešće prenosi preko divljih ptica, od kojih pojedine vrste mogu biti nosioci bez vidljivih simptoma, naročito u zimskim mesecima, odnosno u periodu intenzivne migracije.
Osnovne preventivne mere su, kako se navodi na sajtu Uprave, sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrola zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, kao i sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima.
Zaraženim područjem smatra se područje od najmanje tri kilometra u poluprečniku, a ugroženim područjem krug od najmanje 10 kilometara u poluprečniku od lokacija na kojima su pronađene uginule ptice, a iako se ptičji grip ne prenosi sa obolelih i zaraženih ptica na ljude, može izazvati veoma velike ekonomske štete ukoliko se prenese na domaću živinu.
Jedno od upozorenja nadležnih institucija odnosi se i na to da se za vreme trajanja mera ne smeju održavati ni sajmova živinarstva i ukrasnih ptica, kao i promet živine, jaja, mesa i iznutrica poreklom od živine sa zaraženog područja.
Agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da smo krajem 2020. u Srbiji imali 15,2 miliona živine, što je malo više od po dve po glavi stanovnika i da je njihov broj smanjen za 3,4 odsto u odnosu na kraj 2019. godine. Povećan je u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 3,8 odsto, a najviše je smanjen u Beogradu, za nekih 8,3 odsto i Vojvodini za 6,5 odsto.
