Evropa broji preko 700 miliona stanovnika, a Savet Evrope trudi se da utiče na ljude da uče jezike bez obzira na godine i okruženje.
U svetu postoji između 6.000 i 7.000 jezika, a govori ih oko 7 milijardi ljudi iz 189 država.
Juče, 26. septembra, obeležen je Evropski dan jezika, a ovaj datum uspostavljen je 2001. godine.Cilj ovog evropskog projekta je očuvanje 200 jezika kojim se govori širom starog kontinenta, ali i nega jezika kao kulturnog nasleđa svakog od nas i očuvanje identiteta koji sa sobom nosi maternji jezik.
Evropa broji preko 700 miliona stanovnika, a Savet Evrope trudi se da utiče na ljude da uče jezike bez obzira na godine i okruženje, tako da se kao drugi važan cilj obeležavanja ovog dana ističe značaj poznavanja i više različitih jezika.
Jezik kao obeležje identiteta
Postavlja se pitanje da li ljudi u Srbiji dovoljno vrednuju svoj jezik i daju mu na značaju, a uz to se izdvaja i problem pisma, koji je ponovo aktuelan.
U Srbiji postoje dva zvanična pisma – ćirilica i latinica, a učenje i upotreba oba omogućila je našem narodu da se lakše susretne sa učenjem stranih jezika, bilo zapadnih, bilo istočnih. Međutim, problem koji se sve više ističe je istiskanje ćirilice i potenciranje latiničnog pisma.
Važno pitanje postavio je istoričar Predrag Marković, govoreći za RTS. On je istakao kako ćirilica, kao naše autentično pismo, nije nigde dominantna i postavio pitanje zašto stvari stoje tako.
Za ćirilicu sve veći broj ljudi ne mari, a latinica sve više ulazi u prostore naše pisane komunikacije.
– Sem na čituljama i na grobnicama, ćirilica više nigde ne dominira, što je zaista tužno da postane jedno grobljansko pismo- rekao je Marković.
Simbolično, grobljansko pismo, nažalost, grabi put ka svojoj smrti.
Latinica je zaista svuda oko nas, a čini se da mi sve manje obraćamo pažnju na to. Marković je dao najjednostavniji primer-prilikom kupovine šampona nećete naći tekst na ćirilici:
– Jeste li razmišljali o tome. Imate na hrvatskom i na makedonskom. Jel moguće da su Makedonci izgurali svoja pisma? Zašto svaki prodavac šampona u Srbiji, distributer nema na ćirilici, uvek je na drugoj strani HR, zašto nema na srpskom- pita se Marković.
Profesor Vanja Stanišić sa Filološkog fakulteta istakao je kako je koren oba pisma zajednički, prenosi Politika.
– Oba pisma predstavljaju ogranke grčkog pisma, ali su oni nastali u različitim uslovima i pripadaju različitim kulturnim krugovima („latinsko” i „zapadno” nasuprot „slovenskom” i „pravoslavnom”), tako da bi, uprkos zajedničkom poreklu, njihova međusobna zamena bila nemoguća bez velikih i u suštini razornih potresa u kulturi datog društva.
Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta, izneo je niz mogućih razloga zbog čega je latinica potisnula ćirilicu.
– Jasno je da je status pisama zavisio od političke situacije. U okviru ideje jugoslovenstva je, hteli to da priznamo ili ne, ipak u praksi forsirana latinica, naročito u Titovoj SFRJ. Dok je u Hrvatskoj, na primer, postojala isključivo latinica u javnom jeziku, pa čak u praksi i u obrazovnom sistemu (što pokazuje podatak da moji vršnjaci Hrvati ne znaju ćirilicu), u Srbiji se u mnogim sferama javnog života suptilno prednost davala latinici.
Sa druge strane, u javnom jeziku, pogotovo u oblasti trgovine, dominantna je ćirilica u nazivu firmi i logoima.
I zaista, latinica je pismo kojim se služimo preko naših pametnih telefona, kompjutera, štampe, pa i sa kojom se susrećemo i na deklaracijama na šamponu.
Tako pismo kojim pišemo oslikava stanje naše kulture i orijentisanosti, ali i nacionalnog identiteta.
Da li je naša sposobnost da čitamo i služimo se i jednim i drugim pismom samo odmogla i učinila da jedno, ono tradicionalno, gotovo skroz zapostavimo?
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
