U martu ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 2,7 milijardi evra, što je za 12,4 odsto više nego u istom prošlogodišnjem mesecu, dok je uvoz iznosio 3,4 milijarde i bio manji za 3,0 odsto nego u martu 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Računato u dolarima izvoz je iznosio 2,9 milijardi dolara, 8,3 odsto više nego pre godinu a uvoz 3,6 milijardi, 6,6 procenata manje nego u istom mesecu prethodne godine.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu u martu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, drugo mesto pripada izvozu struje, na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, a slede izvoz novih spoljnih guma za automobile i izvoz delova i pribora za motorna vozila.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas naš prvi uvozni proizvod, drugi je uvoz sirove nafte, na trećem mestu je uvoz lekova za maloprodaju a slede uvoz struje i lignita.
U prva tri meseca izvoz porastao za 15,8 odsto a uvoz za 0,7 odsto
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prva tri meseca ove godine je iznosila 16,7 milijardi evra što je za 6,8 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Od januara do marta izvezeno je robe u vrednosti od 7,3 milijarde evra ili 15,8 odsto više nego pre godinu dana, a uvezeno za 9,4 milijarde, 0,7 odsto više nego u istom periodu lane, pa je deficit iznosio 2,1 milijardu, što je smanjenje od 30,7 odsto u odnosu na prva tri prošlogodišnja meseca.
Pokrivenost uvoza izvozom je 77,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 67,5 procenata.
Izraženo u dolarima razmena za januar, februar i mart iznosila je 17,9 milijardi, što predstavlja porast za 1,7 odsto u odnosu na iste mesece 2022. godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 7,8 milijardi, 10,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a uvezeno za 10,08 milijardi ili 4,1 procenat manje nego pre godinu dana, tako da je deficit iznosio 2,2 milijarde dolara, što čini smanjenje od 34,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imala Vojvodina, 32,6 odsto a zatim Beograd, 23,8 procenata.
Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region, 41,7 odsto dok je udeo Vojvodine iznosio 35,3 procenta.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 64,0 odsto, zatim roba za široku potrošnju, 24,7 odsto, oprema, 11,3 procenata.
U strukturi uvoza najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,7 odsto, sledi roba za široku potrošnju, 18,3 procenata i oprema, 11,2 odsto.
Najveća spoljnotrgovinska robna razmena bila je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, članice Evropske unije činile su 59,3 odsto ukupne razmene a naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja, sa Crnom Gorom, gde se najviše izvozi električna energija i lekovi za maloprodaju, a najviše uvozi električna energija i sušeno meso, zatim Bosnom i Hercegovinom, gde se najviše izvozi struja i motorni benzin, a uvozi struja, koks i polukoks od kamenog uglja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
