ZRENJANIN – Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije Jelena Begović i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura prisustovali su u Narodnom muzeju Zrenjanin, otkrivanju zastave koju je ruski car Aleksandar prvi, 1806. godine, poklonio srpskom Voždu Karađorđu i koju su potom nosili srpski ustanici tokom Prvog srpskog ustanka.
Radi se o jednoj od dve sačuvane zastave, izuzetnom artefaktu i pravom “blagu“ slavne srpske istorije – jedna se nalazi u stalnoj postavci u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, a druga – danas izložena u Zrenjaninu – u manastiru Svetog Nikolaja ispod Sokola. Posetioci muzeja mogu je videti do 22. februara.
Zastavu je Karađorđe poverio Mileti Radojkoviću iz sela Temnić, knezu Jagodinske nahije, koji ju je kao barjaktar nosio tokom Prvog srpskog ustanka.
Treba napomenuti da pažljivijim pogledima posetilaca ne promiče da se na zastavi uočavaju i tragovi krvi srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka.
Ministarka Jelena Begović izrazila je zadovoljstvo zbog posete gradu Zrenjaninu i Narodnom muzeju, povodom Dana državnosti i u znak sećanja na dva velika događaja u našoj istoriji – prvi srpski ustanak iz 1804. godine, ali i na Sretenjski ustav iz 1835. godine.
„Ovo su dva najvažnija događaja koja su prethodila stvaranju moderne srpske države i važno je da svake godine obeležavamo ovaj praznik zato što, verovatno kako vreme ide, nismo ni svesni koliko dugujemo precima koji u to vreme nisu imali ništa, ali su delili i imali veru i san o slobodi. Kada su se okupili na Sretenje 1804. godine bili su nadahnuti tom verom i tim snom, i zavetovali su se jedni drugima na vernost i na borbu za slobodu i nezavisnost. Mi se danas sa ponosom sećamo i nastavljamo da sanjamo velike snove. Srbija je danas slobodna i nezavisna zemlja, država koja teži napretku i koja teži razvoju“, rekla je ministarka i dodala da originalna ustanička zastava vožda Karađorđa nosi posebnu, pre svega metaforičku vrednost, jer predstavlja srpski slobodarski duh, tradiciju, nepokornost, ponekad i tvrdoglavost, ali i državotvornu viziju našeg naroda.
Pomenula je i Veliki Bečkerek, kao mesto jednog od prvih ustanaka protiv turske vlasti na ovim prostorima i kao važnu tačku, centar pobunjenika i boraca za slobodu.
„Zato i jeste Zrenjanin mesto gde je, makar i privremeno, ova zastava našla svoju kuću i zato smo danas u ovoj kući kulture da se setimo naše istorije, zahvaljujući kojoj danas imamo državu. I to je veliko blago koje treba da čuvamo i da negujemo“, poručila je ona.
Govoreći o ovom izuzetnom eksponatu, sada dostupnom i Zrenjanincima, gradonačelnik je ukazao na vezu Narodnog muzeja u našem gradu, skorašnjeg početka programa Prestonice kulture Srbije i obeležavanja Dana državnosti, kroz programe muzeja.
“Nalazimo se u prostoru jednog od najboljih muzeja u Republici Srbiji, koji će biti među nosiocima programskih sadržaja u okviru Prestonice kulture Srbije, titule koju će Zrenjanin zvanično poneti za nešto više od mesec dana. U saradnji sa muzejom, obeležavamo i sve značajne i važne datume iz naše istorije, kako lokalne, tako i državne. Posebno nam je zadovoljstvo da danas otvorimo ovu izložbu, da vidimo zastavu koja je nošena u borbama za stvaranje slobodne Srbije, u Prvom srpskom ustanku, i da pozovemo što više naših sugrađana da posete muzej i sutra, i u nedelju, ne samo zbog ove izuzetne zastave, sa veoma jakom simbolikom jedinstva, sabornosti i snage i istorijskim značajem, već i zbog drugih programa povodom praznika, Dana državnosti”, istakao je gradonačelnik i najavio i kompletno renoviranje potkrovlja muzeja, kako bi se dobio dodatni prostor namenjen izložbama i postavkama, kao i završetak nove Sobe sporta, postavljanje video nadzora i klimatizacije.
Goste i sve prisutne na otvaranju izložbe pozdravio je i direktor Narodnog muzeja Siniša Onjin.
„Ova zastava je svedok slavnih i burnih vremena, čuvar sećanja na hrabrost, žrtvu i borbu srpskog naroda za slobodu. Njen put kroz istoriju podseća nas na izazove sa kojima smo se suočavali, ali na snagu koji smo pokazali. Ova zastava sačuvala je duh slobode, preživela je vekove, ratove, izgnanstvo i putovala svetom, da bi se božijom promišlju i zaslugom pokojnog vladike Lavrentija vratila u okrilje srpskog naroda. Danas imamo čast da je predstavimo u našoj ustanovi, kao simbol nepokornosti, snage i istrajnosti. Ova kamerna izložba svedoči o tome kako se kulturno blago čuva, kako u istoriji ostaje živo i kako tradicija pronalazi put do novih generacija“, kazao je direktor Onjin.
Nakon završetka Drugog srpskog ustanka, knez Miloš je dozvolio barjaktaru da tu zastavu zadrži i čuva kod sebe. Međutim, kada je tokom Drugog svetskog rata, tačnije 1942. godine, poginuo i poslednji muški izdanak Milete Radojkovića, naslednici zastavu poklanjaju čuvenom beogradskom trgovcu Đorđu Rošu, koji je krišom iznosi iz Srbije u Švajcarsku. Dalje je preneta u Argentinu, Zapadnu Nemačku, Nemačku i Grčku. Ćerka Đorđa Roša zastavu iz Grčke prenosi u Pariz sa namerom da je proda Britanskom muzeju. Međutim, sudbina joj je odredila drugo odredište. Na molbu vladike Lavrentija, 1981. godine, gospođa Jelena prihvatila je da zastavu pokloni Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Eparhiji šabačko-valjevskoj. Tako je ova zastava našla stalno odredište u velikoj sali konaka manastira Svetog Nikolaja Velimirovića, ispod drevnog Sokol grada u Azbukovici.
Ministarka Begović je, zajedno sa svojim domaćinima, s interesovanjem obišla kompletnu stalnu postavku Narodnog muzeja, a pre otvaranja izložbe posetila je i Gradsku kuću, gde je održala radni sastanak sa gradonačelnikom Salapurom i saradnicima.
Drugi program koji Muzej organizuje povodom Dana državnosti je tematsko predavanje pod naslovom “Portret Kralja Petra I Karađorđevića – simbol državnosti“ koje će biti održano sutra, 15. februara, u 12 časova u Salonu muzeja. Na predavanju će biti reči o ovom monumentalnom portretu Uroša Predića, koji datira iz 1920. godine. U razmatranju simbolike biste Karađorđa koja je predstavljena na portetu, biće ispričan istorijat Sretenja. Portret će biti analiziran u domenu umetnosti, nacionalne istorije i simbola državnosti.
