Smeh koriste kao glavno oružje u borbi protiv neprijatelja.
Iako su izbegli spoljne pritiske da napuste svoj tradicionalan način života i integrišu se u moderno društvo, njihov način života stalno je ugrožen.
Mbuti nemaju pravnu zaštitu na svojoj teritoriji, a njihovo snabdevanje hranom ugroženo je krčenjem šuma, rudarstvom i građanskim nemirima. Ali ipak uspevaju da žive na način na koji su njihovi preci živeli u džungli.
40.000 članova Mbuti plemena čine jednu od najstarijih grupa domorodačkog naroda u Kongu koji preživljavaju zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti svojih boljih polovina, najnižih žena na svetu.
Izuzetni su lovci i sakupljači koji se svake dve nedelje sele na drugo područje afričke prašume kako bi ostatku plemena osigurali hranu i osnovne životne potrepštine. Antropolozi smatraju da su oni najraniji ljudi Afrike i poznati su kao „deca šume“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Najsrećnije pleme na svetu
Mbuti na svoju šumu gledaju kao na sveto mesto. Sa svojim domom razgovaraju puni poštovanja, divljenja i obožavanja. Duboko u njihovoj tradiciji je ukorenjena pesma šumi, koju uvežbavaju čim nauče da govore.
Šuma noću spava pa je pleme pesmom mora probuditi kako bi im priskočila u pomoć ako ih napadnu neprijatelji. Pesme šumi ujedno su i znak zahvalnosti za sve što šuma za njih čini.
Za razliku od svojih suseda, ne veruju u duhove i čarobnjaštva, već isključivo u dobrotu i ljubaznost koju crpe iz prirode.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Misionari ovo posebno pleme nazivaju najsrećnijim narodom na svetu. Smeh je sastavni deo njihove kulture i koriste ga kao glavno oružje u borbi protiv neprijatelja. Svaka generacija ima svog klovna, muškarca iz plemena koji je zadužen da smehom, šalama i raznim ludorijama pažnju neprijatelja privuče na sebe i tako spasi svoje sunarodnike.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Žene plemena Mbuti obavljaju gotovo sve aktivnosti potrebne za život, a njihove sposobnosti su neophodne za lov. Tradicionalni lov uključuje zamku za životinje u obliku mreže koju muškarci postavljaju, a žene, zajedno s plenom, nose nazad u selo.
Osim dostave plena ostatku plemena, ženska uloga je namamiti životinju i zadržati je u mreži, da bi je muškarac mogao probosti kopljem. Mreža je obično teška poput njih samih, jer Mbuti žene tokom svoga života dosegnu do 137 cm visine. Istraživači smatraju da je funkcija hormona rasta ograničena kako bi se njihova mala tela mogla prilagoditi posebnim izazovima prašume.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
