Pojava interneta drastično je umanjila potrebu za knjigama, ali brzina i površnost dobijenih informacija ne mogu da nadoknade temeljno znanje koje poseduju načitani ljudi.
Svaka knjižara je bila svojevrsni epicentar civilizovanog sveta, a jedna takva u Parizu izdvaja se u mnoštvu drugih.
U knjižari “Šekspir”, verovatno najneobičnijoj na svetu, od njenog otvaranja 1951. godine, među policama pretrpanih knjigama, na spojenim klupama i nabacanim dušecima spavalo je oko 30.000 mladih pisaca i umetnika, i onih koji su se tako osećali.
Među brojnim, tada nepoznatim, umetničkim dušama koje su utočište našle među policama knjiga na obali Sene našla su se i neka imena za koja se kasnije i te kako čulo. Alan Silitou, Robert Stoun, Kejt Grenvil, Sebastijan Beri, Itan Houk, Džit Tajil, Daren Aronfski, Džefri Raš, Dejvid Rejkof, samo su neka od imena koja navodi službena veb-stranica knjižare. Od svakog posetioca tražile su se samo tri stvari: da pročita jednu knjigu dnevno, da pomogne u poslovima u knjižari nekoliko sati i napiše jednu stranicu autobiografije.
Do danas je prikupljeno na hiljade i hiljade stranica najrazličitijih biografija koje čine veliku i vrednu arhivu koja priča jedinstvenu priču o generacijama pisaca, putnika, umetnika i sanjara koji su ostavili iza sebe delove svojih životnih priča.
“Šekspirova knjižara” prodaje knjige na engleskom jeziku, a nalazi se na levoj obali Sene, tačno prekoputa Notr Dama. Osnovao ju je 1951. Amerikanac Džordž Vitman u staroj zgradi iz 17. veka, u kojoj je nekad bio smešten samostan.
Najpre se zvala “Le Mistral”, a Vitman joj je promenio ime u današnje 1964, na četiristotu godišnjicu rođenja Šekspira, u čast istoimene legendarne knjižare koju je osnovala Silvija Bič. Njeno carstvo knjiga decenijama je bilo mesto okupljanja nekih od najvećih pisaca tog vremena, poput Džojsa, Hemingveja, Ficdžeralda, Eliota, Pounda, ali i vodećih francuskih pisaca.
Džordž Vitman želeo je u svojoj knjižari da zadrži duh po kojem je Silvijina knjižara bila nadaleko poznata, i uspeo je. Knjižara je ubrzo postala centralno mesto umetničkog i boemskog života u Parizu. Kad je bio u ranim dvadesetim, tokom godina velike ekonomske krize, krenuo je u avanturu s 40 dolara u džepu.
Obišao je veći deo SAD, Srednje Amerike, Meksika, uveliko zahvaljujući velikodušnosti ljudi koji su mu izlazili u susret. To je iskustvo inspirisalo njegovu filozofiju za ostatak života: “Ne budi negostoljubiv prema neznancima, možda je neko od njih prerušeni anđeo”.
Od prvog dana pozvao je pisce, umetnike i intelektualce da spavaju među policama i hrpama knjiga. Veoma mu je bilo važno zajedništvo, pa je svoju knjižaru nazivao “socijalističkom utopijom skrivenom među knjigama”.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
