Da se uz malo hrabrosti i mnogo truda u Srbiji može pokrenuti uspešan posao kad je u pitanju poljoprivreda na svom ličnom primeru pokazuje i novopazarac Danko Jolović iz sela Drežina koji je prvi i još uvek jedini uzgajivač šipurka u tom delu Srbije. Kada je pre šest godina odlučio da ga posadi, mnogi su ga sa nevericom posmatrali i pitali zbog čega mu treba korov, ali on ih je sve razuverio.
– Kroz razgovor sa prijateljima odlučio sam da posadim šipurak na 70 ari. Iako je mnogima u početku bilo čudno, ja se na to nisam obazirao nego sam nastavio da radim. Prezadovoljan sam zbog toga i zbog svoje odluke se nikad nisam pokajao – kaže za RINU Danko.
Svoju proizvodnju ploda divlje ruže ovaj novopazarac nije prepustio slučaju. Pažljivo je slušao savete Stručne savetodavne službe i uspeh nije izostao. Šipurak u novopazarskom selu rađa, što bi se reklo kao iz vode.
– Rod je iz godine u godinu sve veći, ali neka optimalna količina za ovu parcelu je oko tri tone. Šipurak je jako laka vrsta, ja imam sorte polimerijanu i šmit. Jako je otporan na bolesti i uopšte se ne prska, jedino što je potrebno jeste da se između redova uništi trava. Proizvodnja uopšte nije zahtevna – kaže Danko.
Sezona berbe je u jesen, a kako kaže ovaj poljoprivrednik, sorte koje on uzgaja na sebi nemaju puno bodlji pa ni to nije težak proces. Jedino što nije lako, a to je naći radnike, ali i u tome na kraju uvek uspe.
– Jedino dobro je što sezona berbe šipurka kreće u septembru kada je svo drugo voće već obrano. Dnevnicu plaćamo po ubranom kilogramu. Inače, otkupna cena šipurka po kilogramu kreće se od 100 do 150 dinara. Osim svog, otkupljujem i divlji šipurak – kaže Danko.
Kad se berba završi, Danko nastavlja proces svoje proizvodnje, jer na tržište plasira bazu za džem, ali i sam džem od šipurka. Pravljeni po proverenoj recepturi, od domaćih šipuraka za njima vlada baš velika potražnja.
Stoga Danko svima onima koji imaju dilemu da li da krenu u proizvodnju savetuje da preuzmu rizik i krenu u nove poslovne pobede.
Pročitajte još:
