NOVI SAD – Zahvaljujući Regionalnom projektu nazvanom “Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, sakupljanje stakla organizovano je u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, kao i u gradovima u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Odnedavno je i Novi Sad dobio 50 reciklažnih kontejnera za stakenu ambalažu u okviru tog projekta koji kod nas zajednički realizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), Naled i Sekopak.
Staklo je sirovina koja se može potpuno reciklirati. Iako se beskonačno može vraćati u proces reciklaže, staklo je materijal koji se na deponijama teško i dugo razgrađuje i zbog toga ostavlja posledice po životnu sredinu.
Imajući u vidu da se godišnje, u svetu, baci blizu 100 milijardi staklenih flaša, a proizvede oko 500 miliona, gotovo da nije potrebno govoriti o značaju reciklaže.
Problem sa odlaganjem stakla u Srbiji je taj što je broj reciklažnih kontejnera mali i građani, kao i kafići, restorani, kafane nemaju naviku da staklo odvoje od ostatka otpada pa velike količine staklene ambalaže završi na deponijama.
Cilj Regionalnog projekta “Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” jeste da se prikupljene količine stakla povećaju za najmanje 20 odsto. U pet gradova u Srbiji, u kojima je organizovano sakupljanje stakla u okviru GIZ-ovog projekta, građani su dobro reagovali i stalno se povećava procenat sakupljane staklene ambalaže.
Prema rečima Danijele Jankov iz novosadske “Čistoće” prvi utisci nakon postavljanja reciklažnih zvona za staklenu ambalažu su zadovoljavajući.
Zvona za reciklažu stakla postavljena su u Novom Sadu na 50 lokacija određenih na osnovu podataka dobijenih u akciji sakupljanja staklene ambalaže.
Ta akcija, organizovana u saradnji sa Sekopakom 2018. godine, pokazala je gde su građani najraspoloženiji za odlaganje staklene ambalaže.
Drugi parametar je bio broj lokala kako bi se omogućilo što većem broju ugostitelja da odlažu staklenu ambalažu, kaže Danijela Jankov. Ona dodaje da su građani uz račun Informatike dobili flajer sa uputstvima koje staklo mogu odlagati u postavljena zvona a koje ne.
„Poklopci i lomljeno staklo nisu poželjni“ dodala je ona.
Postavljanje kontejnera za sakupljanje staklene ambalaže prvi je korak ka uvođenju primarne separacije, kao i korak ka čistijem Novom Sadu.
Iz GIZ-a su najavili da će do kraja godine proširiti projekat i postaviti zvona i u ostale delove grada i prigradska naselja, kaže Jankov.
Učestalost sakupljanja stakla, kod nas je i dalje relativno mala i ovo je prilika da dostignemo evropske standarde. I zato je važno da se građani uključe u akciju i pokažu odgovornost prema životnoj sredini.
Kroz postupak sakupljanja i recikliranja stakla, može se značajno umanjiti i potreba za proizvodnjom nove staklene ambalaže.
Glavne prednosti reciklaže stakla su ušteda energije do 25%. Reciklažom jedne staklene flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100 vati može da svetli puna 4 sata.
Reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte, minimalno se zagađuje vazduh, smanjuje se količina prirodnih sirovina za proizvodnju stakla, kao i količina otpada na deponijama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
