Sremska Mitrovica – U Muzeju Srema otvorena je izložba Zaštitna arheološka istraživanja u Sremu 2016–2023, koja prvi put javnosti predstavlja rezultate obimnih arheoloških radova izvedenih tokom prethodnih sedam godina.
Posetioci imaju priliku da vide 579 pažljivo odabranih arheoloških nalaza, od ukupno oko 5.000 inventarisanih predmeta, otkrivenih na 20 različitih lokaliteta širom Srema. Interpretirani su rezultati istraživanja pojedinih lokaliteta i prikazani stručno obrađeni pokretni arheološki nalazi, prema rečima arheologa, vezani za kontekst iz koga su potekli.
Andrija Popović direktor Muzeja Srema naglašva da je izložba rezultat uspešne saradnje Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Grada Sremska Mitrovica: „Sekretarijat je prepoznao značaj ovog projekta i na konkursu dodelio Muzeju Srema sredstva u iznosu od 950.000 dinara, dok je Grad Sremska Mitrovica podržao realizaciju dodatnim iznosom od oko 200.000 dinara. Zahvaljujući toj podršci, obezbedili smo sve što je bilo potrebno za realizaciju ove izložbe, koja obuhvata materijal prikupljen tokom zaštitnih arheoloških istraživanja sprovedenih u periodu od 2016. do 2023. godine. U tom procesu učestvovao je veliki broj aktera: Zavod za zaštitu spomenika kulture bio je partner kako u obradi materijala, tako i u samoj izradi izložbe, dok su brojni investitori, privatne firme i državna preduzeća dali doprinos kroz saradnju na terenu i podršku istraživanjima. Značaj izložbe je dvostruk. Prvo, ona predstavlja izuzetno vredan arheološki materijal – pojedini predmeti su pravi rariteti i retko se mogu pronaći na drugim lokalitetima. Drugo, izložba je snažan primer kako dobra međusektorska saradnja – između naučnih institucija, države, lokalne samouprave i privrede – može doprineti očuvanju i promociji našeg bogatog kulturnog nasleđa. Na kraju krajeva, ovakvi projekti omogućavaju da to nasleđe bude dostupno javnosti, čime svi zajedno gradimo svest o njegovoj vrednosti.”
Arheološka istraživanja su sprovedena uglavnom u okviru zaštitnih radova tokom građevinskih zahvata – izgradnje gasovoda, autoputeva i stambenih kompleksa. Iako vođena infrastrukturnim planovima, istraživanja su obogatila muzejske fondove i omogućila pokretanje pravne zaštite za više lokaliteta.
Miroslav Jesretić, arheolog Muzeja Srema, izjavio je: „Kako smo radili na zaštitnim istraživanjima, materijal se vremenom nakupljao. Počeli smo polako da ga obrađujemo, čistimo, konzerviramo… i tada se rodila ideja – zašto ne bismo pokazali javnosti šta to zapravo radimo i šta smo sve otkrili? Na terenu predmete najpre pronađemo prekrivene zemljom, često u lošem stanju. Tek kada se vrate u muzej, kada se očiste, operu i konzerviraju – tada zaista vidimo njihovu punu vrednost. Ova izložba je rezultat jednog takvog procesa i predstavlja presek intenzivnog istraživačkog perioda. Naravno, ovo nije kraj – ukoliko se ukaže nova prilika i sredstva, nastavljamo sa radom i izlaganjem. U međuvremenu, zadovoljni smo kako je sve prošlo, saradnja svih učesnika je bila izuzetna, a izložba će trajati narednih šest meseci. Po njenom završetku, svi izloženi predmeti postaće deo stalne muzejske zbirke.”
Kroz šest tematskih celina, izložba osvetljava slojevitu istoriju ovog prostora – od antičkog Sirmijuma, preko srednjovekovnih utvrđenja poput Kupinika, do praistorijskih lokaliteta u Kuzminu i Irigu. Arheolog Jesretić posebno je stavio akcenat na Sirmijum koji je prikazan u prvoj celini i nove podatke koji su prikupljeni za popunjavanje nedostajućih delova topografskih podataka antičkog grada, kako na istraženim lokalitetima, tako i na onim koji su bili samo predmet praćenja zemljanih radova.
Autorka izložbe, arheološkinja Biljana Lučić, ističe da su najveći doprinos dali upravo terenski arheolozi, ali i institucije poput Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, čijom podrškom je realizovan i projekat „Granica Rimskog carstva – dunavski Limes”. Kako je istakla: „Najveću zahvalnost za realizaciju navedenih istražnih radova dugujemo stručnom kadru – kolegama arheolozima koji su se našli pod najvećim pritiskom povećanih zahteva izgradnje. Sa druge strane, zahvalnost dugujemo i investitorima koji su imali razmevanja za važnost arheološkog nasleđa, kao i izvođačima radova, pored već pomenutih ustanova. Bez međusobnog razumevanja, saradnje i uvažavanja, teško da bismo uspeli da prevaziđemo izazove koji su bili pred nama. Zaštitni arheološki radovi koji su tema izložbe predstavljaju rezultat izuzetno povećanog obima arheoloških istraživanja. Za poslednjih sedam godina istraženo je oko 20 arheoloških lokaliteta i nekoliko hiljada kvadratnih metara površina. Najveći broj navedenih radova su rezultat zaštitnih arheoloških istraživanja. Podatke za njihovu identifikaciju dugujemo predanom radu generacija stručnjaka koji su delovali na području Srema i Sirmijuma. Zaštitna arheološka istraživanjau prethodnom periodu su proistekla iz povećane građevinske aktivnosti: izgradnje stambenih zgrada u urbanom kontekstu u slučaju Sremske Mitrovice, gasovoda, autoputa Kuzmin-Sremska Rača, brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma itd”
Sva navedena istraživanja, izuzev pokaliteta Gradina u Surduku, su rezultat uključivanja arheologije u proces prostornog planiranja za potrebe izgradnje stambenih blokova, infrastrukture ili pojedinačnih projekata, dodala je Lučićeva, tako da istraživački radovi u najvećoj meri, nisu rezultat višegodišnjeg pažljivog planiranja istraživačkih prioriteta, već predmet kompromisa politika planiranja i službe zaštite kulturnog nasleđa.
Rezimirajući rezultate iz prethodnog perioda, Lučićeva je konstatovala da je najvažniji rezultat upravo održavanje kontinuiteta arheoloških istražnih radova, zatim pokretanje procedure pravne zaštite za lokalitete Gradina u Surduku, Ograde u Višnjićevu i Budakovac u Irigu, kao i popunjavanje fondova Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici i Zavičajnog muzeja Ruma. Poseban akcenat stavljen je na značajnu obnovu istraživanja lokaliteta „Zidine“ u Mačvanskoj Mitrovici, kao i na očuvani lokalitet „Ograde“ u Višnjićevu, koji će biti integrisan u budući zeleni pojas autoputa.
Izložba ostaje otvorena za sve koji žele da dublje sagledaju istorijski pejzaž Srema, oblikovan tokom milenijuma.
