FRUŠKA GORA – U manastiru Rakovac na Fruškoj gori, uoči najradosnijeg i najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, boje se jaja na Veliki četvrtak – dan kada je Gospod Isus Hrist ustanovio svetu tajnu euharistije, odnosno svetu tajnu pričešća, a tradicionalno godinama unazad u tom manastiru bude oko 1.500 crvenih vaskršnjih jaja koja se podele vernicima koji dolaze na svetu Liturgiju na sam Vaskrs .
Pre bojenja, voda u kazanu koji je postavljen u dvorištu manastira, u kojoj će se jaja bojiti se osvešta, a osveštavanje, kao i poslednje pripreme – premazivanje uljem, uveličava pojanje pesama poput „Ne plači, Mati Marija“ i „Nedeljo, najsvetliji dane“ u izvođenju pojačkog sastava „Blagovestitelj“ pri hramu Svetog arhangela Gavrila u Suseku čiji je horovođa popadija Aleksandra Teofilović.
Vaskršnja jaja se prema obicajima najčešće boje na Veliki petak, a kako je objasnio jeromonah Varnava, duhovnik manastira Rakovac, nakon Liturgije Svetom Vasiliju Velikom, koja se služi na Veliki četvrtak, po tradiciji se vezuju zvona i od tada nastaje Veliki petak.
„Mi u našem manastiru imamo tradiciju da na Veliki četvrtak farbamo jaja, dok se u domaćinstvima obično jaja boje na Veliki petak ili Veliku subotu, zavisi od kraja do kraja Srbije, ali i hrišćanskog sveta. Od momenta kada se vežu zvona nastaje Veliki petak i već se mogu bojiti vaskršnja jaja“, kaže otac Varnava.
U manastiru Rakovac sva jaja se farbaju u crveno, a kako je ispričao otac Varnava, vaskršnje crveno jaje simbol je vaskrsenja, života.
„Kao što je Isus Hrist bio u grobu tri dana pre nego što je vaskrsao, tako i jaje vaskršnje predstavlja i grob i život jer se iz jajeta rađa novi život“, navodi.
Dodaje da će sutra, na Veliki petak, i u ovom hramu biti služeno večernje bogosluženje tokom kojeg se iznosi plaštanica Isusa Hrista, odnosno platno na kojem je izobražen lik Isusa Hrista koji je skinut sa krsta, a na plaštanici su i Josif i Nikodin i Presveta Bogorodica koji su bili svedoci skidanja Hrista sa krsta, velikog događaja za hrišćane.
Na Veliku subotu, dan kada je Isus Hrist bio u grobu, što je pored Velikog petka najtužniji dan za hrišćane, vernici se pripremaju da na prvom mestu dočekaju vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, koje je, kako naglašava otac Varnava, kruna sve naše vere.
„Ako mi želimo da opišemo našu hrišćansku veru nekome ko nije upućen, mi ćemo reći samo dve reči – Hristos voskrese i mi smo sa tim sve rekli, odnosno šta je naša vera, čemu se nadamo jer kada čitamo Simbol vere – ispovedanje vere hrišćanske, vere pravoslavne, mi na kraju kažemo čekamo vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka“, navodi.
Otac Varnava podseća da vaskrsenje Hrista donosi večni život, život za koji su svi ljudi predodređeni.
„Mi nismo bića kojima kada odu u zemlju prestaje bitisanje. Kao što je Isus Hrist vaskrsao, tako ćemo i svi mi vaskrsnuti. Vaskrsenje jeste kruna naše vere, vaskrsenje je naš konačni cilj“, dodaje.
Manastir Rakovac osnovan je 1498. godine, a zadužbina je vojvode Rake Miloševića, velikog komornika na dvoru svetog Despota Jovana Brankovića i prvi pisani izvori o tom manastiru potiču iz 1533. godine.
Manastir je poznat po tome, kako je ispričao otac Varnava, što je u njemu u 17. veku prepisivan Dušanov zakonik, a štampana je i bogoslužbena knjiga „Srbljak“ u kojoj su napisane službe Srbima svetim u kojoj je na početku bilo devet služba, a sada ih ima i više od 100.
Tokom svoje petovekovne istorije, manastir je pretrpeo mnoga razaranja, stradanja, a najviše tokom dva svetska rata u 20. veku, ali i nakon rata – pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
„Sve do osamdesetih godina manastir je potpuno zapusteo da bi tek osamdesetih godina počela obnova manastira, a konačna obnova svetinje počinje zadnjih desetak, 15 godina. Mi smo pretprošle godine počeli da obnavljamo zvonik, pošto dugo godina manastir ga nije imao i sada imamo završen zvonik i zvona posle 70 godina“, ispričao je.
Plan je da se u ovoj i narednoj godini završi obnova svetinje kako bi, kako je ispričao otac Varnava, zasjala punim i pravim sjajem i da može da vrši svoju misiju kao i svi drugi naši manastiri.
„Misija manastira i monaha na prvom mestu je molitva. Mi sve drugo stavljamo u drugi plan, dok je na prvom mestu za nas monahe molitva – bogosluženje, bogoslužbeni život, da bi vernici koji dolaze ovde našli duhovnu utehu i da bi izašli iz svetinja duševno i duhovno okrepljeni i utešeni“, navodi.
U manastiru se trenutno nalaze dva monaha i jedna monahinja, ali im u pomoć da pripreme najradosniji hrišćanski praznik, pritiču žene iz parohije.
„Nažalost, ne možemo da se pohvalimo velikim brojem monaha. Ovde smo nas dvojica – otac nastojatelj Evgenije i ja koji sam duhovnik. Imamo jednu sestru koja je domaćica, kuvarica, a koja je monahinja i dolaze nam sestre iz parohije da nam pomažu“, navodi otac Varnava.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
