Svake godine na Veliku subotu se dešava čudo u crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, gde je Hristos razapet i pokopa i vaskrsao iz mrtvih.
Čudo Blagodatnog ognja dešavalo se u isto vreme, na isti način, na istom mestu svake godine vekovima. Nijedno drugo čudo nije poznato da se dešava tako redovno i tako postojano tokom vremena.
Počevši od popodneva na Veliki petak (po pravoslavnom kalendaru) hodočasnici čekaju u iščekivanju čuda, ulogorivši se što je moguće bliže Grobu Gospodnjem. Počevši oko 11:00 ujutro, Arapski hrišćani pevaju tradicionalne himne u sav glas. Ovi napevi datiraju iz vremena turske okupacije Jerusalima u 13. veku, perioda u kome hrišćanima nije bilo dozvoljeno da pevaju nigde osim u crkvama. „Mi smo hrišćani, mi smo hrišćani vekovima, i bićemo zauvek. Amin!“ – pevaju iz sveg glasa uz zvuk bubnjeva. Bubnjari sede na ramenima drugih koji žustro plešu oko Svetog Ciborijuma. Ali u 13:00 napevi se gase, a onda nastaje napeta tišina, nabijena iščekivanjem velike demonstracije Božje moći za svedočanstvo.
Ubrzo nakon toga, delegacija lokalnih vlasti se probija kroz gomilu. U vreme turske okupacije Palestine to su bili Turci muslimani; danas su Izraelci. Njihova funkcija je da predstavljaju Rimljane u vreme Isusa. Jevanđelja govore o Rimljanima koji su otišli da zapečate Isusov grob, kako njegovi učenici ne bi ukrali njegovo telo i tvrdili da je uskrsnuo. Na isti način izraelske vlasti na ovu Veliku subotu dolaze i zapečate grob voskom. Pre nego što zapečate vrata, oni se pridržavaju običaja da uđu u grobnicu kako bi proverili da li postoji skriveni izvor vatre koji bi učinio čudo prevarom.
Pravoslavni Patrijarh tada ulazi sam u Sveti Grob.
Kada Patrijarh izađe sa dve sveće upaljene i blistave u mraku, Crkvom odjekuje radost.
Čudo nije ograničeno na ono što se zapravo dešava u maloj grobnici, gde se Patrijarh moli. Za plavo svetlo je prijavljeno da se pojavljuje i deluje izvan grobnice. Svake godine mnogi vernici tvrde da ova čudesna svetlost samoinicijativno pali sveće koje drže u rukama. Svi u crkvi čekaju sa svećama u nadi da će se one spontano zapaliti. Često neupaljene uljane lampe same hvataju svetlost pred očima hodočasnika. Vidi se kako se plavi plamen kreće na različitim mestima u Crkvi. Brojna pisana i usmena svedočenja hodočasnika, čije su se sveće spontano upalile, svedoče o ovom čudu.
#BREAKING In the temple of the Resurrection of Christ in Jerusalem, the Holy Fire descended. pic.twitter.com/YzL9GAjutK
— The National Independent (@NationalIndNews) May 4, 2024
Koliko je staro čudo?
Prvi pisani izveštaj o Blagodatnom ognju datira iz četvrtog veka, ali autori pišu o događajima koji su se desili u prvom veku.
Tako sveti Jovan Damaskin i Grigorije Niski pripovedaju kako je apostol Petar video Svetu Svetlost u Grobu Gospodnjem posle Hristovog vaskrsenja. „Čudo se može pratiti kroz vekove u mnogim delovima Svete zemlje“, piše ruski iguman Danilo, u svom dnevniku napisanom
Veličanstven čast prizivanja čuda Blagodatnog ognja je rezervisana isključivo za pravoslavnog patrijarha – bukvalno rezervisana po božanskom nalogu. Nekoliko puta tokom vekova sveštenstvo iz drugih crkava ili muslimanski osvajači pokušavali su da isključe dolazak Patrijarha na Veliku subotu. Kada je to pokušano 1579. godine, dok je pravoslavni patrijarh Sofronije IV stajao i tužno sa svojom pastvom na izlazu iz crkve Groba Gospodnjeg kod levog stuba, božanska svetlost je rascepila ovaj stub po vertikali i Sveti oganj je sijao u blizini pravoslavnog Patrijarha.
Muslimanski mujezin, zvani Tounom, koji je video čudesni događaj iz susedne džamije, odmah je napustio muslimansku veru i postao pravoslavni hrišćanin. Razdvojena srub se može videti i dan danas.
Videti znači verovati
Brojni onlajn video snimci Svetog Ognja dostupni su na YT.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
