Ekonomsko nasilje predstavlja ponašanje koje pored seksualnog, fizičkog i psihičkog zlostavljanja spada u opšti pojam rodno zasnovanog nasilja. Ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolu nad mogućnošću žene da stiče, koristi i zadrži ekonomske resurse čime se stvara pretnja po njenu ekonomsku sigurnost i samostalnost, piše Euronews Srbija.
Ono može biti suptilno i teško prepoznatljivo, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama u kojima je ustaljeno mišljenje o tome šta su ženske, a šta muške uloge: da muškarac treba da zarađuje i raspolaže novcem, a žena da brine o porodičnom životu.
“Ekonomsko nasilje počinje suptilno i u početku se teško prepoznaje”, kaže za Euronews Jutro Snežana Jakovljević iz Udruženja žena “Peščanik” iz Kruševca.
“Može biti sakriveno pod plaštom brige: ‘Ne moraš da se zapošljavaš, ja ću da zarađujem i brinem za nas, da se ti ne bi mučila’. To otežava ženi da prepozna nasilje, jer ono nije jednolinijsko, nego ima svoje faze”, dodaje ona.
Naša sagovornica objašnjava da se kao i svaki drugi vid nasilja, ekonomsko javlja zato što nasilnik želi da ima moć i kontrolu, što znači da je često udruženo i sa drugim vidovima nasilja.
“U ciklusu nasilja, ekonomsko se nalazi na samom početku, kada nasilnik želi da uspostavi kontrolu i ukloni sve resurse koje bi ženi pomogli da iz situacije nasilja izađe ili da u nasilje ne uđe. Dakle, veoma rasprostranjeno i deo svake druge vrste nasilja”, objašnjava Jakovljević.
Za razliku od rasprostranjenog mišljenja, nijedna vrsta nasilja, pa ni ekonomsko nema toliko veze sa društvenim staležom i obrazovanjem žene, iako je uočljivije kada je žena inače finansijski ugrožena.
“Svaka žena može biti žrtva ekonomskog nasilja. Na SOS telefonu kod nas, na primer, javljaju se žene koje imaju i visoko obrazovanje, razvijen sopstveni biznis, i kad imaju svoju kuću koja im je ostala od roditelja. Ne postoji neka određena kategorija žena. Međutim, naravno da je teže ako živi u siromaštvu i kada je žena višestruko diskriminisana, u slučaju manjinskih kategorija, starijih žena i Romkinja”, objašnjava Jakovljević.
Isto tako, prisutno je u selima, koliko i u drugim sredinama, ali se manje prepoznaje, zbog patrijarhalnih obrazaca.
“Obično se zna ko je ‘glava kuće’ i ko donosi važne odluke – to je uvek muškarac i to je i dalje prisutno u seoskim sredinama”, kaže Jakovljević, čije je udruženje nedavno sprovelo istraživanje o položaju žena u seoskim sredinama i to u Jablaničkom, Šumadijskom i Rasinskom okrugu.
“Nismo imali reprezentativni uzorak u smislu da je bio broj žena koji bi mogao da se prenese na celu populaciju, ali je bilo dovoljno žena da bismo ta neka saznanja koja već imamo mogli da ilustrujemo i na neki način dokažemo”, napominje ona.
Ispostavilo se da u skoro 50 posto slučajeva, između ostalih vidova nasilja koje trpe, da su trpele i ekonomsko nasilje. Međutim, sudska praksa pokazuje da samo u četiri odsto slučajeva žene prijavljuju ekonomsko nasilje u svim prijavama koje podnose za nasilje.
“Žena će prijaviti ekonomsko nasilje tek onda kad ono preraste u druge vidove nasilja – fizičko recimo, kad ostavi posledice po njenu decu, kad ne bude mogla da kupi namirnice, da prehrani decu, kad ne može da naplati alimentaciju”, objašnjava Jakovljević.
Ona ističe da je za prevenciju i suzbijanje ekonomskog i drugih vidova nasilja, važna podrška sistema, ali i celog društva.
“Nije dovoljno samo da žena izađe iz nasilja, nego da osmislimo mere kojima ćemo joj pomoći da možda se prekvalifikuje ili kvalifikuje za neko zanimanje, da ima gde da živi, da imamo razvijenu infrastrukturu koja će pomoći, na primer, da neko čuva decu dok ona radi, ako živi sama, da mere koje osmišljava država moraju da budu prilagođene”, kaže sagovornica Euronews Jutro.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
