SRBIJA – Jedni od najvećih srpskih dobrotvora u tadašnjoj Austrougarskoj bila je porodica Dunđerski, koja je tada ujedno bila i jedna od najbogatijih i najuglednijih porodica tog vremena.
Danas imamo nekoliko dvoraca u Vojvodini koje je sagradila porodica Dunđerski. Najuticajniji u celoj porodici bio je Lazar Dunđerski, koji je tada bio jedan od najbogatijih Srba. Bio je oženjen Sofijom Đorđević, ćerkom paroha u Sentomašu sa kojom je imao dvojicu sinova – Gedeona-Gedu i Đorđa i ćerke Milku, Olgu i Lenku.
Velika tuga u porodici Dunđerski nastala je iznenadnom smrću najmlađeg člana porodice, Lenke Dunđerski. Iako nikada nije potvrđeno, smatra se da je Lenka preminula od bola i tuge, nakon njene nesuđene ljubavi – Laze Kostića.
Laza Kostić bio je blizak prijatelj Lazara Dunđerskog, kog je često i posećivao. Prilikom jedne posete, upoznao je Lenku sa kojom je odmah našao zajedničke teme s obzirom da su im bila slična interesovanja. Iako je bila velika razlika u godinama, Laza Kostić i Lenka provodili su dane i sate zajedno, pričajući o životu, politici, književnosti… U međuvremenu izrodila se ljubav. Kada je Laza shvatio da Lenkin otac nikada ne bi odobrio njihova osećanja, udaljio se od svoje muze i oženio Julijanu Palanački. Saznavši za to, Lenka nije mogla da se oporavi od tuge, nakon čega je ubrzo i preminula.
Lenka je u pričama opisana kao prelepa devojka plavih očiju, visoka i skladna, koja je govorila nekoliko jezika, svirala klavir i mnogo putovala.
Iako se smatra da je njihova ljubav bila platonska, u Lazinoj najpoznatijom pesmi “Santa Maria della Salute”, satkane su sve njegove emocije prema Lenki, ženi koju nikada nije zaboravio.
Nakon Lenkine smrti, porodica Dunđerski živela je tiho i povučeno.
Tužna priča prati i najstarijeg sina Lazara Dunđerskog, Đorđa. Naime, on je nepravedno osuđen zbog “saradnje sa okupatorom”. Prema priči Nemci su mu oduzeli imovinu i raspolagali njom. Međutim, to je bilo daleko od istine, što je kasnije i utvrđeno. Utvrđeno je da osim što je izbegavao da sarađuje sa okupatorskom silom, Đorđe Dunđerski je tokom Drugog svetskog rata u velikoj meri pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve.
Đorđe je najviše vremena provodio u Kulpinu, a u svom posedu imao je mnogobrojna industrijska preduzeća, neka od njih su: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)… Pored toga, bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu.
Đorđe se nikada nije pomirio sa nepravdom koja ga je zadesila. U potpunosti izolovao od sveta, više nigde nije izlazio, sem da poseti svoju ćerku i zeta i to je činio u diskreciji, kao senka je išao kroz ulice. On umire od raka 1950. godine u Novom Sadu u svojoj 84. godini života.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
