NOVI SAD – Studenti koji su biciklima krenuli ka Strazburu navode tri osnovna cilja svoje akcije: “Obraćanje evropskim institucijama koje imaju mogućnost direktnog ili indirektnog delovanja na institucije u našoj državi, kako bi se stvorio dodatan pritisak i izveštavanje svetskih medija o dešavanjima u Srbiji i širenje studentskog pokreta na globalnom nivou.
Ironično je, međutim, što upravo oni koji danas voze ka Strazburu i žele da prijave kršenje ljudskih prava u Srbiji, su zapravo oni koji su svojim višemesečnim delovanjem ugrozili jedno od najosnovnijih: pravo na obrazovanje.
Svaki učesnik ovog puta treba da zna: pravo na obrazovanje spada u temeljna ljudska prava i garantovano je najvišim međunarodnim aktima – Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (EKLJP) i Poveljom Evropske unije o osnovnim pravima. U članu 2. Protokola broj 1 uz EKLJP izričito piše: „Nikome se ne može uskratiti pravo na obrazovanje.“ Ovo pravo dodatno štite član 14. Povelje EU, član 71. Ustava Republike Srbije i Zakon o visokom obrazovanju.
Pravni okvir: ravnoteža između prava i odgovornosti
Dok pravo na politički aktivizam, slobodu izražavanja i udruživanja predstavlja ključne stubove demokratskog društva – zaštićene članovima 10. i 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima – ove slobode nisu apsolutne. Evropski sud za ljudska prava je više puta presuđivao da su ograničenja dozvoljena kada određeni oblici aktivizma ugrožavaju prava drugih ili narušavaju javni poredak.
U slučaju Srbije, studentski protesti su prerasli u višemesečne blokade koje sprečavaju hiljade studenata da ostvare svoje osnovno pravo na obrazovanje. Načelo proporcionalnosti, na kojoj se zasnivaju evropski standardi, nalaže da svaki oblik građanskog aktivizma mora biti u ravnoteži sa interesima šire zajednice.
Kada protest postane uzrok potpunog prekida obrazovanja, narušavanja institucionalne funkcionalnosti i dugoročnih posledica po akademsku i profesionalnu budućnost mladih – tada on prestaje da bude društveno koristan i postaje direktna povreda osnovnih prava.
Iako nemaju zakonski legitimitet, takozvani “plenumi” su faktički preuzeli upravljanje zgradama fakulteta, pretvarajući učionice u spavaonice, a hodnike u improvizovane prostore za protest. Ove blokade, podržane od strane manjeg broja profesora i dekana koji su se dobrovoljno povukli sa svojih funkcija, dovele su do potpunog zastoja nastavnog procesa.
Dok traju blokade fakulteta studenti i dalje plaćaju školarine, smeštaj i troškove života – bez pristupa nastavi, bez jasnog kalendara svojih obaveza, bez informacija.
Posebno je kontradiktorno što studenti koji učestvuju u blokadi fakulteta tvrde da se zalažu za transparentnost i kontrolu trošenja budžetskih sredstava, dok istovremeno krše zakone države i Statute fakulteta. Država i dalje uplaćuje sredstva na budžete fakulteta, studenti nastavljaju da plaćaju školarine – a rukovođenje fakultetima su preuzeli oni koji ne polažu račune nikome osim sebi. Ko u ovom trenutku kontroliše tu istu transparentnost rada fakulteta? Da li su akademske institucije pretvorene u samoupravne enklave bez zakonskog utemeljenja?
SKONUS upozorava
Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) oglasila se juče hitnim saopštenjem, u kojem zahteva da se nadležni organi visokoškolskih ustanova i države što pre izjasne o sudbini školske 2024/25. godine. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, svaki semestar mora da traje 15 nedelja, dok školska godina obuhvata 12 meseci, uključujući najmanje 12 nedelja ispitnih rokova. S obzirom na to da je do 1. oktobra preostalo manje od 27 nedelja, SKONUS ističe da nema dovoljno vremena da se nadoknade i zimski i letnji semestar bez hitnog plana.
U saopštenju se posebno naglašava da su studenti dovedeni u nejednak položaj – oni sa fakulteta koji redovno rade imaju veće šanse za prolazak ispita, konkurisanje za stipendije, razmene i upis na master i doktorske studije. Studenti čiji fakulteti ne funkcionišu nemaju te mogućnosti, čime se produbljuje jaz među mladima koji bi trebalo da imaju jednaka prava unutar istog obrazovnog sistema.
Blokada univerziteta u Srbiji nije samo sukob generacija i političkih ideologija – već je ozbiljno kršenje ljudskih prava.
Studenti, bez obzira na brojnost, imaju pravo na protest – koja se ovih dana manifestuje i vožnjom do Strazbura, ali njihovo pravo na protest ne sme da ugrozi osnovna prava na obrazovanje svih studenata (i učenika) u Srbiji.
Sigurni smo da će ovo biti jedna od argumentacija koju će studenti koji voze bicikle do Strazbura dobiti od poslanika, komesara i drugih poslanika EU.
