Akademik Miro Vuksanović ocenio je danas kao veliki podvig objavljivanje Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, i naglasio da je definitiivan, zvaničan datum rođenja našeg nobelovca 10. oktobar.
Govoreći na tribini Sajma knjiga “Vreme pamćenja: Kritičko izdanje, priređivački izazov (130 godina od rođenja Ive Andrića)”, Vuksanović je rekao da u javnosti još uvek slove dva datuma rođenja velikog pisca.
“U krštenici piše 9. oktobar. Međutim, Andrićevi biografi su istraživali i utvrdili da je rođen u noći između 9. i 10. oktobra ali da je prošla ponoć. Stigao je na ovaj svet 10. oktobra”, rekao je Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Andićeve zadužbine.
Podsetivši da piscu taj datum nije bio važan, Vuksanović je naglasio da jeste proučavaocima njegovog dela, i da Zadužbina smatra da je 10. oktobar zvaničan rođendan, kada se tradicionalno dodeljuje književna Andrićeva nagrada.
Primetivši da su retka u svetu kritička izdanja, čiji je krajnji rezultat osnovni autorov teksta, kada se uklone štamparske i druge greške,
Vuksanović je ocenio kao veliki podvig dosadašnjih 17 knjiga kritičkog izdanja Andrićevih dela objavljenih od 2017. godine do sad.
Vuksanović je ocenio da objavljivanje kritičkog izdanja “ne bi imalo smisla da Andrić nije ”živ pisac” i klasik”.
Prema njegovim rečima, Andrićeva bibliografija obuhvata više od 20.000 zapisa, a za samo poslednjih 10 godina bilo je 372 izdanja na srpskom jeziku i 129 na stranim jezicima, dok je o Andriću objavljeno 115 knjiga i zbornika.
“Taj obim i odjek govori koliko je Andrić aktuelan”, ocenio je Vuksanović.
Rukovodilac projekta “Kritička izdanja dela Andrića 2016-2024” Zorica Nestorović je najavila da se projekat nastavlja i da su u štampi dve knjige Andrićevih eseja.
Nestorović je naglasila da “ovim kritičkim izdanjem pisac dobija posebno utemeljenje u svojoj kulturi i njime se uspostavlja osnovni tekst svakog njegovog dela”.
Prema njenim rečima, kritičkim izdanjem se uspostavlja i “hronologija stvaranja, do oblika koji se može smatrati izrazom njegove poslednje stvaralačke volje”.
Nestorović je dodala da je “pažljiv minuciozan rad” sklapanje ugovora pogotovo sa stranim izdavačima, gde se vodi računa o svakom detalju od predgovora i teksta na koricama, do toga kako je napisana Andrićeva biografija.
Prema njenim rečima, u inostranstvu se dešava da Andrića hoće da stave u razne ideološke okvire, a Zadužbina insistira da se poštuje njegova volja i pripadnost srpskoj književnosti.
Nestorović je podvukla da je “Andrić klasik srpske književnosti”, čija dela danas daju odgovore na pitanja savremenog čoveka.
“Ključno je da sve kulture imaju jednog ili dva autora za koje se može reći da su klasici, ili klasici za pojedini period. Da bude klasik meritorno je da pisac ima poetsku moć na kojoj se utemeljuje kultura kojoj pripada”, ocenila je Nestorović.
Upravnica Zadužbine Maja Radonić je naglasila da od 2017. dobijamo “kanonski pročišćeni osnovni tekst” Andrićevih dela, koji ide izdavačima i to je “jedini autorizovani tekst koji se objavljuje i prevodi širom sveta”.
Radonić je rekla da interesovanje za Andrića ne jenjava, što pokazuje Sajam knjiga, gde su “Andrićeva dela uvek u vrhu prodaje, a posle njega ide Jovan Dučić”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
