Trudnoća, kao kombinacija biologije i emocija, mističan je fenomen koji je zbunjivao čovečanstvo od pamtiveka. Period čudesne transformacije kada jedna ćelija evoluira u složeno biće prepuno potencijala i dalje intrigira naučnike.
Uprkos tome koliko je trudnoća uobičajena, još uvek postoje mnoga pitanja o njoj, na koja istraživači ne mogu da odgovore. Pitanja koje trudnice postavljaju lekarima najčešće su o njihovom telu i mozgu i promenama, o stanju fetusa i o tome kako trudnoća može promeniti njihove živote.
Osim jednog od najzagonetnijih aspekata trudnoće, eterične veza između majke i njenog nerođenog deteta, kada žena oseti prisustvo života u sebi čak i pre prvog lepršanja pokreta u stomaku, istraživači su otkrili još nekoliko novih.
Misterija #1 – Magična ćelijska razmena između mame i fetusa
Naučnici su dokazali da fetusi ostavljaju male komadiće sebe u telima svojih trudnih majki. Šta oni tamo rade?
Fetusi u materici dobijaju hranljive materije, kiseonik i sve što im je potrebno da prežive i napreduju. Ispostavilo se da i fetusi svojim majkama vraćaju nešto: ćelije.
Ove ćelije iz fetusa putuju u telo roditelja kroz placentu. Neke od njih može da eliminiše imuni sistem, ali druge mogu da putuju po celom telu, bilo gde, od srca do pluća, pa čak i mozga. Kada stignu na svoje „odredište“, upletu se u okolno tkivo, postajući deo srca ili mozga ili pluća. Ove ćelije mogu genetski izgledati drugačije, od drugih ćelija oko njih, ali su postali deo tela roditelja, piše „Voks“.
Naučnici opisuju prisustvo ovih ćelija kao mikrohimerizam. Mikro – sićušno, i himera – mitsko stvorenje koje je spoj više životinja kao hibrid. U ovom slučaju, ne hibrid iz drevnog mita, već minijaturni hibrid ćelija koje potiču, genetski od roditelja i njihovog fetusa.
Ove ćelije predstavljaju mali deo tela majke – čak jedna od milion roditeljskih ćelija može da potiče od njihovog fetusa. Ali ovaj proces znači da svaka majka koja je prošla kroz trudnoću u sebi nosi sićušne suvenire svoje dece za ceo život.
Za naučnike je još uvek misterija kakav efekat ove ćelije imaju na telo majke. Sa jedne strane, moguće je da su ponekad neutralne i da nemaju nikakvog efekta. Ali, proučavajući miševe, istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da bi ove ćelije mogle pomoći majčinom srcu da zaceli kada je bolesno, a takođe bi mogle da pomognu i drugim organima u telu. Drugi istraživači su, nasuprot tome, pronašli dokaze da ove ćelije mogu da igraju ulogu u autoimunim bolestima, ili čak kanceru.
Slično kao i većina odnosa između roditelja i njihove dece, odnos između tela roditelja i fetalnih ćelija koje preuzimaju, je složen i beskrajno fascinantan.
Misterija #2 – Roditeljstvo kao prolazak kroz drugi pubertet
Kada je portal „Voks“ zamolio svoje pratioce da pišu o svojim iskustvima o tome kako je trudnoća uticala na njihove živote, neki su rekli da su odjednom postali mnogo emotivniji. A većina je za sebe rekla da su postali plačljiviji nakon dobijanja dece (čak i ako su ranije retko plakali), dok su neki rekli da više ne mogu da gledaju prikaze zločina na televiziji, ukoliko su na bilo koji način u njega umešana deca. „Odjednom, svaka beba je vaša beba“, samo su neki od komentara.
Takođe, mnogi su rekli da su postali preosetljivi na svoju decu a osetili su čak i promene u nivou stresa, kreativnosti, čak i u stepenu iscrpljenosti.
Naučnici smatraju da ovo nije sasvim iznenađujuće, jer kako kažu, većina roditelja može da ispriča priču o tome kako su ih trudnoća i roditeljstvo promenili. Ono što je naučnicima nerazumljivo je koliko su te promene realne i koliko se mogu naučno opisati, a nauka na mnoga pitanja još uvek nema odgovora.
Misterija #3 – Niko ne zna tačno kada će biti porođaj
Naizgled, svaka faza trudnoće sadrži naučnu misteriju ili neizvesnost, ali ipak je najveća misterija to kako niko ne može tačno predvideti kada će porođaj početi. Iako su istraživači odredili određene faktore rizika, ne mogu biti stopostotno sigurni čije će telo prerano započeti proces, potencijalno dovodeći buduće dete u opasnost od hospitalizacije, bolesti ili smrti.
Majke imaju malu ili nikakvu kontrolu nad tim kada će početi porođaj, što znači da nikako ne mogu biti krive kada nešto krene naopako, a ne mogu mnogo da utiču ni na proces.
Ono što je frustrirajuće, ali promenljivo, ukoliko ljudi žele da dalje ulažu u razumevanje trudnoće, najbolje je opisao jedan lekar: „Misterija ne bi morala da bude misterija kada bi se mnogo više sredstava uložilo u istraživanje reproduktivnog zdravlja i tako pronašao odgovor na mnoga pitanja koja nam još uvek nisu jasna“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
