Mijatovac – Dva najtragičnija lančana sudara u bližoj istoriji Srbije zbila su se pre tačno tri godine. Gusta magla na autoputu od Niša ka Beogradu i obrnuto, odnela je čak sedam života. Prvi lančani sudar se dogodio na auto-putu kod Mijatovca, smer od Niša ka Beogradu, gde je poginulo četvoro ljudi, a drugi 300 metara dalje, ali u suprotnoj traci, u smeru od Beograda ka Nišu.
Smrvljeni automobili do neprepoznatljivosti, krv na sve strane, mrtvi ljudi koji nepomično leže na asfaltu, bile su slike koje su zavile Srbiju tog jutra oko 7.30 sati, 9. oktobra – u crno.
Živote su izgubili bračni par Suzana (58) i Miroslav Vidanović (58) iz Paraćina, Marija Čajetinac (33) iz Beograda, Jan Petrik (29) iz Kovačice, Peđa Antonijević (29). Poginuli su tog jutra i dva makedonska državljanina Burim D. (38) I LJuljdim R. (37). Ukupno je povređeno 35 ljudi. Vatrogasci su morali da seku automobile da bi izvadile žrtve, a sve Hitne pomoći u regionu su pritekle u pomoć.
Jedan od preživelih i danas oseća tegobe. To je Aleksa Ilić iz Kruševca za kog je prvo javljeno da je mrtav. On je pošao sa prijateljicom čija je pribranost bila velika pa je zahtevala da izađu iz automobila „pežo“. To ih je i spaslo. Pežo je par sekundi kasnije bio smrvljen dok su oni to pratili stojeći pored bankine.
– Za mnoge je to bio sasvim običan dan. Za mene ne. Tri godine otkad sam preživeo pakao u životu, jutro koje još pamtim i koje mi je kako život tako i mene, jako promenilo. Zahvalan sam Bogu i svetom Jovanu Bogoslovu što su mi zajedno sa lekarima bolnice u Ćupriji i lekarima KC Niš dali sansu za još jedan zivot.
On kaže da „život mora da se nastavi i živi onako kako je najbolje“.
– Posledice su i te kako ostale, postraumatski sindrom, česti bolovi u kičmi, vratu, nogama ali kako ono znam da kažem „ili si borac ili te nema“…Jedino sto je bas nerazumljivo je to da i nakon tri godine jos uvek krivca za saobracajnu nezgodu nema. Ja sam na sudu sa Triglav osiguranjem koje mi, eto posle tri godine nije isplatilo ni materijalnu ni nematerijalnu stetu. Prilikom dva veštavenja saobraćajnih veštaka u udesu nikakvu krivicu nemam. Čak po njihovom veštacenju napisano da sam pokušao izbeći dalji tok udesa, nego sta je tu je. Danas već radim kako u svom frizerskom salonu tako i sudim izložbe pasa kao sto i naravno čuvam pse i uživam sa njima. U svakom psihičkom padu, psi su tu za razonodu i uvek mi bude lakše – navodi Aleksa.
On se zahvaljuje svima koji su mu pomogli da prebrodi teške traume nakon udesa. I dodaje:- Bogu neizmerna zahvalnost sto sam živ,što dišem, smejem se i što mi je uslišio zelje da moji najdraži ne osete bol i tugu vec da budemo i dalje skupa!
– Bogu neizmerna zahvalnost sto sam živ,što dišem, smejem se i što mi je uslišio zelje da moji najdraži ne osete bol i tugu vec da budemo i dalje skupa!
Kako se i danas nezvanično govori u smeru od Niša ka Beogradu, prvi je udario u vozilo ispred sebe jedan kamion, a pošto se „prst pred okom nije video“, drugi su se zakucavali u sledeći automobile i prikolice.