KIJEV/MOSKVA – Američki predsednik Donald Trampse već dugo vremena zalaže za brzo okončanje rata u Ukrajini, a pre nekoliko dana, najviši američki i ruski zvaničnici sastali su se na mirovnim pregovorima o Ukrajini u Saudijskoj Arabiji, bez ijednog predstavnika Kijeva.
Ukrajina i njeni evropski NATO saveznici bili su zapanjeni takvim preokretom i sada nastoje da se prilagode novom pristupu SAD.
Za tri godine otkako je Rusija napala Ukrajinu, ona je izgubila veliku teritoriju, uspevši da povrati samo deo nje, zahvaljujući vojnoj pomoći zapadnih saveznika. Milioni Ukrajinaca su iseljeni, a hiljade ih je poginulo ili je ranjeno.
Ukrajina izgubila 11 odsto svoje teritorije od 2022. godine
Na početku rata, Ukrajina je zaustavila ruske trupe kod Kijeva, a kasnije je pobedila u bitkama za Harkov i Herson. Međutim, ona je takođe pretrpela velike gubitke u istočnim oblastima oko Donjecka i Bahmuta.
Od početka invazije 2022. godine, Ukrajina je izgubila kontrolu nad oko 11 odsto svoje teritorije, prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISW).
Kada se uzme u obzir teritorija koju je Rusija već zauzela od početka sukoba 2014. godine, ukupna teritorija koju je Ukrajina izgubila od Rusije od 2014. godine iznosi oko 18 odsto, prema proračunima CNN-a.
Ruske snage su 2014. godine pripojile Krim, ubrzo nakon što su događaji oko Evromajdana izazvali politička previranja u Kijevu.
Kasnije, tokom iste godine, ruski pobunjenici koje je pomagala Rusija preuzeli su kontrolu nad najvećim delom Donbasa, koji je ostao u ruskim rukama do danas.
Kada je Rusija 24. februara 2022. započela invaziju u punom obimu, ruski predsednik Vladimir Putinje očekivao da će za nekoliko dana zauzeti celu Ukrajinu, piše Institut za proučavanje rata.
Umesto toga, dogodile su se tri godine intenzivnih borbi, zahvaljujući ukrajinskim kontraofanzivama i naoružanju koje je stizalo od zapadnih NATO saveznika.
Sjedinjene Države su najveći pojedinačni davaoci sredstava za odbranu Ukrajine od početka rata 2022. godine, dajući oko 95 milijardi dolara vojne, humanitarne i finansijske pomoći, koja je sada dovedena u pitanje pod Trampovom administracijom.
Skoro polovina pomoći Ukrajini stizala je iz SAD
Prethodna, Bajdenova administracija odobrila je milione dolara pomoći Ukrajini. Tramp, koji je obećao da će brzo okončati rat u Ukrajini, sve vreme je veoma kritičan prema slanju američkih sredstava ovoj zemlji.
Nedavno je predložio kompenzacijski pristup pomoći, rekavši da bi SAD zauzvrat trebalo da dobiju pristup retkim mineralima Ukrajine, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio.
– Rekao sam im da želim kompenzaciju u iznosu od 500 milijardi dolara vrednih retkih minerala, i oni su u suštini pristali da to urade, tako da se barem ne osećamo glupo. Inače bismo ispali glupi. Rekao sam im da moramo nešto da nabavimo. Ne možemo da nastavimo da im dajemo tek tako ovaj novac – rekao je Tramp za „Foks njuz“ ranije ovog meseca.
Ukrajina je već pogođena nedavnom obustavom aktivnosti USAID-a.
Zamrzavanje finansiranja navelo je ukrajinske nevladine i dobrotvorne organizacije da naprave rezove, uključujući otpuštanje osoblja i privremeno zatvaranje linija za pomoć oko pitanja sprečavanja samoubistava, kao i projekte za otkrivanje HIV-a.
U poslednje tri godine Ukrajina je bila najveći primalac sredstava USAID-a.
Raseljeni milioni Ukrajinaca
Milioni Ukrajinaca su pobegli iz svojih domova, bilo u druge delove Ukrajine ili druge zemlje, u godinama otkako je Rusija počela da osvaja njenu teritoriju.
Nešto više od 6,3 miliona ukrajinskih izbeglica živi u Evropi, uključujući oko 1,2 miliona u Nemačkoj, skoro milion u Poljskoj i 390.000 u Češkoj, prema podacima Agencije UN za izbeglice, što su podaci izdati do kraja 2024. godine.
U Ruskoj Federaciji živi 1,2 miliona ukrajinskih izbeglica, prema poslednjoj proceni UN od juna 2024. godine.
Više od 10 miliona Ukrajinaca još uvek je raseljeno
Procenjuje se da je na kraju 2024. godine u Ukrajini bilo 3,7 miliona interno raseljenih lica, dok je još 6,9 miliona Ukrajinaca tražilo utočište i azil van zemlje.
Broj interno raseljenih lica smanjio se za skoro 40 odsto od početka rata, a broj onih koji traže utočište na drugom mestu povećao se za skoro 19 odsto.
Poginulo ili ranjeno skoro 42.000 civila
Skoro 42.000 civila je poginulo ili je ranjeno u Ukrajini od početka sukoba, a brojne smrti prouzrokovane su eksplozivnim oružjem, saopštila je Kancelarija UN za ljudska prava. Najmanje polovina poginulih (6.203) su odrasli muškarci, a 669 deca.
Više od 12.000 civila je poginulo, a više od 29.000 ranjeno za tri godine rata.
