Kultura onih koji pitaju i kultura onih koji očekuju da drugi pogode šta žele predstavljaju fundamentalno različite norme ponašanja i očekivanja. Kultura pitanja ohrabruje pojedince da otvoreno traže ono što žele, bez obzira koliko to izgleda ekstravagantno ili nerazumno. S druge strane, kultura nagađanja radi na suptilnostima i indirektnim znacima, što implicira da treba zahtevati samo ako su već sigurni u pozitivan odgovor. Sukob između ove dve kulture često dovodi do frustracija i pogrešne komunikacije.
Neki ljudi veruju da je sve u odgovoru, a ne u pitanju. Reći „ne“ je agonija za one koji nagađaju, čak i ako je osoba koja pita potpuno spremna da bude odbijena.
Kultura pitanja: Izneti zahtev bez filtriranja
Sara je deo kulture pitanja. Uvek je direktna i otvorena o svojim željama i potrebama. Želi da priredi rođendansku zabavu iznenađenja za svog prijatelja Aleksa. Sara počinje tako što se obraća zajedničkim prijateljima preko grupnog ćaskanja i direktno pita: „Ćao svima, planiram zabavu iznenađenja za Aleksov rođendan. Hajde da zajedno razgovaramo o datumu, mestu i temi.“ Sara očekuje da će na ovako direktno pitanje dobiti entuzijastične odgovore, jer ljudi mogu da izaberu da učestvuju, ukoliko su zainteresovani i slobodni.
Sarin direktan pristup je u skladu sa kulturom pitanja, jer ona otvoreno traži pomoć od drugih.
Kultura nagađanja: Čitanje između redova
Nasuprot tome, u scenariju kulture nagađanja, svojim prijateljima biste pristupili suptilnije. Emili je više navikla na ovu vrstu komunikacije. Ona smatra da bi direktno traženje od drugih da učestvuju moglo da ih dovede u neprijatan položaj ukoliko već imaju prethodno zakazane obaveze ili nisu zainteresovani. Emili radije pristupa situaciji suptilno.
Ona počinje tako što deli priču o zabavi iznenađenja kojoj je nedavno prisustvovala i koliko
je to bilo zabavno. Emili napominje da se bliži Aleksov rođendan i kako bi bilo divno da se nešto slično organizuje. Ona ne traži eksplicitno pomoć, ali se nada da će njeni prijatelji prihvatiti ideju i ponuditi pomoć ako mogu.
Emilin indirektni pristup odražava kulturu nagađanja, gde ona ostavlja nagoveštaje i očekuje da njeni prijatelji razumeju njene namere bez eksplicitnog traženja njihovog učešća. U ovoj kulturi, izbegavate da izrazite zahtev osim ako nemate dobru pretpostavku da će na njega biti pozitivan odgovor.
Neki ljudi veruju da je sve u odgovoru, a ne u pitanju. Reći „ne“ je agonija za one koji nagađaju, čak i ako je osoba koja pita potpuno spremna da bude odbijena.
Kultura pitanja: Izneti zahtev bez filtriranja
Sara je deo kulture pitanja. Uvek je direktna i otvorena o svojim željama i potrebama. Želi da priredi rođendansku zabavu iznenađenja za svog prijatelja Aleksa. Sara počinje tako što se obraća zajedničkim prijateljima preko grupnog ćaskanja i direktno pita: „Ćao svima, planiram zabavu iznenađenja za Aleksov rođendan. Hajde da zajedno razgovaramo o datumu, mestu i temi.“ Sara očekuje da će na ovako direktno pitanje dobiti entuzijastične odgovore, jer ljudi mogu da izaberu da učestvuju, ukoliko su zainteresovani i slobodni.
Sarin direktan pristup je u skladu sa kulturom pitanja, jer ona otvoreno traži pomoć od drugih.
Kultura nagađanja: Čitanje između redova
Nasuprot tome, u scenariju kulture nagađanja, svojim prijateljima biste pristupili suptilnije. Emili je više navikla na ovu vrstu komunikacije. Ona smatra da bi direktno traženje od drugih da učestvuju moglo da ih dovede u neprijatan položaj ukoliko već imaju prethodno zakazane obaveze ili nisu zainteresovani. Emili radije pristupa situaciji suptilno.
Ona počinje tako što deli priču o zabavi iznenađenja kojoj je nedavno prisustvovala i koliko je to bilo zabavno. Emili napominje da se bliži Aleksov rođendan i kako bi bilo divno da se nešto slično organizuje. Ona ne traži eksplicitno pomoć, ali se nada da će njeni prijatelji prihvatiti ideju i ponuditi pomoć ako mogu.
Emilin indirektni pristup odražava kulturu nagađanja, gde ona ostavlja nagoveštaje i očekuje da njeni prijatelji razumeju njene namere bez eksplicitnog traženja njihovog učešća. U ovoj kulturi, izbegavate da izrazite zahtev osim ako nemate dobru pretpostavku da će na njega biti pozitivan odgovor.
Postoji uverenje da žene obično očekuju da drugi pogode šta žele
Ovaj stil komunikacije zavisi od čvrsto izatkane tkanine zajedničkih očekivanja. Ključna veština uključuje suptilno testiranje. Ako uspete na ovako fin način, verovatno nikada nećete morati direktno da uputite zahtev. Međutim, čak i kada se ponuda prihvati, potreban je određeni nivo veštine da bi se utvrdilo da li je zaista iskrena ili više iz ljubaznosti. To je kao navigacija nijansiranim jezikom nagoveštaja i signala.
Generacijski i kulturološki uticaji
Sukob između kulture pitanja i pogađanja često je uslovljena kulturološkim specifičnostima i generacijskim razlikama. Mnoge kulture na istoku naginju kulturi pogađanja zbog njihovog naglaska na kolektivnoj harmoniji i implicitnoj komunikaciji. U ovim kulturama, od pojedinaca se očekuje da dešifruju indirektne poruke, što dovodi do jake averzije prema direktnim zahtevima.
Nasuprot tome, zapadna društva imaju tendenciju da daju prioritet individualizmu, negujući kulturu postavljanja pitanja gde se vrednuje proaktivna komunikacija.
Premošćavanje ovog jaza može biti izazovno, posebno u multikulturalnim kontekstima gde se ove norme ukrštaju.
Kako izbeći nerazumevanje
Sukob između kulture pitanja i pogađanja postaje posebno očigledan u svakodnevnim scenarijima, kao što je na primer odlučivanje šta će se jesti za večeru. Za pojedince kulture pogađanja, iznošenje predloga šta bi moglo da se večera, može biti neprijatno, što dovodi do odgovora poput „Šta god želite“. Ovo pak može da frustrira one koji se pridržavaju kulture pitanja i koji iskreno traže jasne odgovore.
Da bi se ovo rešilo, ključni su otvoreni dijalog i međusobno razumevanje. Pojedinci iz kultura nagađanja će možda morati da vežbaju direktno izražavanje svojih želja, dok oni iz kultura pitanja mogu da rade na tome da budu strpljiviji i predusretljiviji kada se drugi bore da pruže direktne odgovore.
Pogađači bi se takođe mogli uhvatiti u koštac sa napadom zahteva koji im se upućuju u određenim kompanijama u kojima je etos tražiti od ljudi da rade sve dok ne kažu da ne mogu više da prihvate nove obaveze. Ovaj nedostatak sposobnosti da se kaže ne bez muke ili davanja objašnjenja može dovesti do visokog nivoa stresa, sagorevanja i nezadovoljstva na radnom mestu.
Prihvatanje otvorene komunikacije
Pojedinci koji su prirodno skloni kulturi nagađanja mogu smatrati izazovom da se zalažu za sebe bez osećanja da se nameću drugima. Kao rezultat toga, mogli bi da propuste prilike u ličnom i profesionalnom životu. Prihvatanjem kulture pitanja, pojedinci mogu da podstiču transparentnije i efikasnije interakcije, minimizirajući potencijal za nesporazume koji mogu nastati zbog suptilnosti i neizrečenih pretpostavki.
U eri u kojoj je vreme od suštinskog značaja, to što će biti otvoreni u postavljanju jasnih zahteva i izražavanju stvarnih potreba može dovesti do glatkije saradnje kako na ličnom tako i na profesionalnom polju.
Štaviše, sa rasprostranjenošću multikulturalizma, prihvatanje kulture pitanja može premostiti komunikacijske praznine i poboljšati međukulturne interakcije. Pomeranje ka direktnijem pristupu omogućava pojedincima da samouvereno artikulišu svoje namere, doprinoseći skladnijem i inkluzivnijem društvu u kome se svi glasovi čuju i poštuju.
Da bi premostili jaz između dve kulture, pojedinci iz kultura nagađanja mogu preduzeti postepene korake ka usvajanju proaktivnijih stilova komunikacije:
Traženje pomoći: Umesto da oklevate, tražite pomoć kada zapnete na nekom zadatku. Koristite fraze kao što su „Javite mi kada imate vremena da se konsultujemo na brzinu“.
Izražavanje ambicija: Izrazite svoje ciljeve i aspiracije prijateljima, porodici i ljudima na poslu. Dajući ljudima do znanja da želite da date doprinos i prihvatite nove izazove, dajete im prostor da pronađu nova rešenja za vaše talente.
Prihvatanje odbacivanja: Prihvatite da je odbijanje prirodan deo kulture postavljanja pitanja. U redu je da drugi odbiju vaše zahteve, ali to ne mora nužno da se odrazi na vašu vezu. Takođe je u redu reći ne drugim ljudima koji traže nešto od vas. To ne znači da ste loša ili sebična osoba i ne morate da se pravdate zašto ste rekli ne.
Samorefleksija: Redovno se pitajte: „Kad bih mogao da radim na svoj način…“ da razjasnite svoje želje i ambicije pre nego što uzmete u obzir potrebe drugih.
Okvir kulture pitaj naspram pretpostavi pruža vredan uvid u dinamiku ljudskih interakcija, od ličnih odnosa do radnog mesta. Razumevanjem ovih kulturnih pristupa i njihovih osnovnih motiva, možemo poboljšati našu sposobnost da efikasno komuniciramo, saosećamo sa namerama drugih i premostimo praznine nastale usled suprotstavljenih očekivanja.
Bilo da se krećete u društvenim situacijama kod kuće ili težite uspehu u profesionalnom svetu, pronalaženje ravnoteže između postavljanja pitanja ili nagađanja igra ključnu ulogu u negovanju međusobnog razumevanja i saradnje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
