VAŠINGTON – Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je rešen da zaustavi “ludilo od rata” u Ukrajini, a to za evropske partnere SAD znači da moraju da mnogo više izdvoje sredstava za ekonomsku, ali i vojnu pomoć Kijevu, jer će se Amerika iz Evrope i rata povući.
To je opšte uverenje i političkih krugova, vlada i analitičara u EU, a ugledni nemački sajt “Eurointelidžens”, štaviše, ukazuje na to da ukoliko Tramp uspe da izdejstvuje nagodbu Rusije i Ukrajine o prekidu rata i mirovnim pregovorima, “to će biti veliko olakšanje za Evropsku uniju pošto ona apsolutno više nije u stanju da finansira taj rat…i očajnički želi njegov kraj”.
U analizi pod naslovom “Geopolitika bez para”, “Eurointelidžens” objašnjava da se u Briselu trenutno razgovara o fondu od 500 milijardi evra za zajedničku odbranu i proizvodnju oružja, jer Evropa više nema oružja da isporučuje Kijevu, ali su Nemačka i još neke članice EU odlučno protiv toga da se taj novac obezbedi jedino mogućim zaduživanjem.
“Evropska unija počiva na privredi koja gubi tle u odnosu na SAD i Kinu, htela bi da bude geopolitički činilac, a nizak privredni rast i preterani budžetski deficiti ostavlaju malo prostora”, ističe nemački sajt.
Veliki manjkovi u budžetu su izazvali velike potrese i padove vlada u ključnim zemljama Unije, Francuskoj i Nemačkoj, Italija se teško bori s ogromnim deficitom i javnim dugom, i sama nova šefica diplomatije EU Kaja Kalas, veliki pobornik podrške Kijevu, kaže da rat u Ukrajini traje već tri godine i da je “to teško objasniti” građanima, jer, kako svi primećuju, ruska vojska na bojnom polju pomalo, ali stalno napreduje.
Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani je izjavio da će se “rat van pameti u Ukrajini” okončati u 2025. godini, što govore i Trampovi savetnici.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je posle sastanka u Parizu s Trampom rekao da je “duboko zahvalan američkom predsedniku što je odlučio da rat okonča na pravedan način”.
Svi mediji i analitičari u EU ističu da je jasno da se rat može obustaviti i krenuti u mirovne pregovore jedino uz spremnost Rusije, koja postavlja i sopstvene uslove da se do toga dođe.
Jedini koji i dalje odlučno traži da se Ukrajini isporučuje još više oružja je generalni sekretar NATO Mark Rute, ali i NATO krugovi kažu da bi ukrajinsku vojsku trebalo ojačati da bi Kijev mogao da krene u mirovne pregovore sa što bolje pozicije.
U zapadnim medijima su se pojavile razne verzije američkog mirovnog plana i tek treba da se vidi šta je i kad je moguće da se zaustavi oružani sukob, za koji je sam Tramp predočio da je “rat koji nikad nije trebalo da počne i koji bi mogao večno trajati”, što bi bilo poražavajuće pre svega za Evropu.
Jer budući stanar Bele kuće je jasno stavio do znanja da traži da Evropa mnogo više izdvaja za odbranu u okviru NATO.
U EU je s vidnom pažnjom primljena njegova izjava da Evropa od SAD “ne kupuje, ni automobile, ni hranu, a mi treba da trošimo da bismo je odbranili”.
I još je podvukao da će “apsolutno SAD izaći iz Atlantkog saveza ako Evropljani ne budu plaćali”.
