SUBOTICA – Tek što je zazorilo, više od stotinu muških glava i ovog Badnjeg jutra uputilo se u šumu na Makovoj sedmici u seču badnjaka.
Kako običaji nalažu badnjak, mlado hrastovo drvo, seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zaseca sa istočne strane jer je treba da padne na istok. Onaj ko je seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči“ odnosno da se obori iz jednog ili najviše sa tri udarca.
Treba da smo svesni toga šta je Hristos doneo ovom svetu. On je obrnuo perspektivu da je život konstantno propadanje za večnost, već je dao mogućnost da se „obožimo“, suštinski izmenimo i shvatimo koliko je Bog dobar, pre svega što nas zove u biće a uz to on je jedini sposoban da obezbedi. Ako živimo onako kako Bog blagosilja, svim svojim biće podupirući život oko sebe onda svojim načinom postojanja pokazujemo svoj talenati nadamo se da ćemo dobiti život večni – poručio je okupljenim vernicima sveštenik Dragan Stokin. – Ovo je praznik koji je posvećen rođenju Hristovom. Badnje drvo je sećanje na samog Hrista, mladica hrasta u hladnoj noći unosi svetlost u mrak i preko potrebnu toplotu koja život znači.
U seči badnjaka išli su Subotičani svih generacija, jer kako pesma kaže, običaji „od oca da ostanu sinu“.
Svake godine dolazimo. Ovaj običaj nam je ostao do dede, a ostaće i mom sinu. Posebna je draž kada donesemo badnjak u kuću, kada se naloži. To je naša tradicija – kaže Petar.
Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Ženski posao na Badnji dan je spremanje pečenice za Božić i božićne trpeze. Osim toga žene su zadužene za sakrivanje poklona i slatkiša ispod slame koja je uneta u kuću tokom jutra i koja se ređa ispod stola. Glavni posao dece i ujedno najveća zabava za sve ukućane jeste pijukanje i traženje sakrivenih poklona i slatkiša. Deca imitiraju piliće i idu iza mame „koke“ i starijih ukućana. Ovo je simbolična predstava roditeljske ljubavi, odnosno ljubavi Hrista prema ljudskom rodu. S obzirom da se tek sutradan mogu ti slatkiši jesti, ovo je način da se deca uče strpljenju i odlaganju zadovoljstva.
Badnja večera je posna, ali bogata i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, zato su ona i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).
Na dan Božića žene peku česnicu koja može biti slagana ili od kvasnog testa u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. U česnicu se sakrije novčić, a veruje se da onaj ko pronađe novčić veruje se da će biti srećan cele godine. Božić je porodični praznik, pa se na dan Božića ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik. Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću i čestita Božić ukućanima rečima „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“.
Prema predanju na Božić treba započinjati poslove. Neki običaji kažu da treba raditi upravo onaj posao koji je bio naročito težak prethodne godine, kako bi ove godine lepo tekao.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
