Globalno zagrevanje proizvodi sve vrste ekstremnih vremenskih anomalija širom sveta.
U prošlosti su se ovi ekstremni vremenski događaji uglavnom odražavali u velikim poplavama i dugotrajnim sušama, iako su u protekloj deceniji šumski požari postali sve veći i dobili značajnu pažnju.
Ali tek u poslednjih nekoliko godina ekstremne temperature su privukle globalnu pažnju, ne samo zato što su se dešavale širom sveta i prečesto. U avgustu 2003. oko 72.000 ljudi umrlo je u Evropi zbog ekstremnog toplotnog talasa koji se smatra najtoplijim u poslednjih 500 godina. Slično tome, 2010. godine oko 56.000 Rusa je umrlo u još jednom ekstremnom toplotnom talasu.
Toplotni talasi se pojačavaju širom sveta
Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR), svet je iskusio 405 ekstremnih toplotnih talasa od 1998. do 2017. godine, koji su pogodili oko 97 miliona ljudi, odneli 166.346 života i izazvali ekonomske gubitke od 61 milijarde dolara.
UNDRR je prijavio ekonomske gubitke od svih vrsta prirodnih katastrofa tokom tih 20 godina. Na primer, šteta od oluje čini oko 55% incidenata, u poređenju sa oko 11% za ekstremne temperaturne događaje.
Bilo je i ozbiljnih nedostataka u izveštavanju o prirodnim katastrofama širom sveta. Da damo primer, prijavljeno je manje od 14% svih prirodnih katastrofa u Africi. To znači da su podaci UNDRR-a o uticajima ekstremnih temperaturnih događaja i drugih vrsta prirodnih katastrofa bili grubo potcenjeni.
Za razliku od zemljotresa i uragana, drugi ekstremni vremenski događaji se dešavaju širom sveta. Azija, najmnogoljudniji kontinent, podnijela je najveći teret globalnih prirodnih katastrofa, uključujući intenzivne toplotne talase, koji su uzrokovali 69% svih smrtnih slučajeva i 78% ukupnog ekonomskog gubitka od 1998. do 2017. Takođe, 85% svih pogođenih je bilo u Aziji.
Države u razvoju više pate od toplotnih talasa
Toplotni talasi, ili ekstremne temperature, definisani su na osnovu temperaturnog profila zemlje. Na primer, Holandija to definiše kao najmanje pet uzastopnih dana maksimalne temperature koja prelazi 25 stepeni Celzijusa, sa temperaturama preko 30 C tokom najmanje tri dana. U Sjedinjenim Državama, kriterijum je 90 stepeni Farenhajta (32,5 C) tri ili više uzastopnih dana.
Za stanovnike gradova kao što su Peking, Nju Delhi, Kairo i Sao Paulo, temperature od 30 C ili 32,5 C – koje se u Holandiji i SAD smatraju veoma visokim – su normalne u samom početku leta. Ono što se u zapadnim zemljama smatra toplotnim talasom često je ispod prosečne letnje temperature u većini zemalja u razvoju. Ekstremni toplotni talasi stoga imaju razorniji uticaj na zemlje u razvoju, od kojih su skoro sve u tropima i polutropima. Nasuprot tome, većina razvijenih zemalja je u umerenom regionu.
Međutim, kako se svet zagreva, čak i zemlje umerenog regiona, kao što su Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo, suočavaju se sa ekstremnim toplotnim talasima, a njihovi maksimalni temperaturni rekordi, postavljeni u prošlosti, padaju. Uzmimo za primer Kanadu. Između 25. juna i 1. jula 2021. godine, temperature u nekim oblastima Britanske Kolumbije dostigle su 49,6 stepeni Celzijusa, više nego u Kuvajtu ili Dubaiju. Slično, temperatura u Londonu je prošlog meseca dostigla istorijski maksimum od 40,2 C.
Ono što je zaista zabrinjavajuće je da su prethodni rekordi oboreni za delić od 1 C. Sada je povećanje za 3-5 C, kao što se vidi u Kanadi i UK.
Za grad kao što je Nju Delhi, situacija je još gora. U maju 2022. zabeležila je najvišu ikada temperaturu od 49 C, nadmašivši rekord od 45,6 C postavljen 29. aprila 1941. Kina, takođe, doživljava intenzivne toplotne talase. Samo u prethodna dva meseca toplotni talasi/visoke temperature pogodili su oko 900 miliona ljudi u zemlji.
Prema kineskom nacionalnom klimatskom centru, 71 nacionalna meteorološka stanica prijavila je rekordno visoke temperature ove godine do sredine jula. Dok je Sian, u provinciji Šanksi, bio svedok 20 dana temperature od 35 C u junu, Šangaj je zabeležio 40,9 C u julu, što odgovara najvišoj ikada zabeleženoj temperaturi. Štaviše, predviđa se da će jak toplotni talas zagušiti većinu delova zemlje u naredne dve nedelje. Leto 2022. je na putu da postane najtoplije otkako je Kina počela da sastavlja kompletne meteorološke zapise 1961. godine.
Čak je i arktički grad Verhojansk u Sibiru, Rusija, registrovao 38 stepeni Celzijusa u junu 2020.
Nijedan deo sveta nije slobodan od ekstremnih vrućina.
Razorni uticaji toplotnih talasa
Postoji mnogo direktnih i indirektnih uticaja toplotnih talasa. Mnogi od njih su poznati; drugi nisu. A pošto su stariji ljudi najpodložniji toplotnim talasima i toplotnim udarima, potrebno ih je posebno zaštititi od visokih temperatura.
Ipak, toplotni talasi ne samo da ugrožavaju ljudsko zdravlje, već stvaraju i druge ozbiljne društvene i ekonomske opasnosti. Na primer, oni mogu da smanje proizvodnju useva za 20-30%, ako ne i potpuno unište useve, izazivajući poskupljenja hrane koja najviše pogađaju siromašne.
Slično tome, više temperature uvek znače povećanu upotrebu klima uređaja, što zauzvrat zahteva više električne energije za rad. A veća potrošnja energije generalno znači povećanje emisije gasova staklene bašte, što zauzvrat dodatno pojačava globalno zagrevanje i podiže temperature. Situacija gubitka, zaista.
Toplotni talasi takođe deluju kao neka vrsta atmosferskog poklopca koji zadržava zagađivače vazduha. Skoro 99% globalne populacije već udiše vazduh koji ne ispunjava zdravstvene standarde Svetske zdravstvene organizacije, a sa toplotnim kupolama koje pogoršavaju kvalitet vazduha, zdravstveni rizici i stopa smrtnosti će rasti.
Mnogi indirektni uticaji toplotnih talasa nisu u potpunosti shvaćeni. Dugi periodi suvog i vrućeg vremena ili visoke temperature će verovatno dovesti do toga da korenje drveća raste dublje pod zemljom da bi tražilo vodu, i na taj način smanjilo vlagu u zemljištu duboko ispod površine zemlje, uzrokujući sleganje. U stvari, studije pokazuju da bi više od 7,65 miliona kuća u Velikoj Britaniji moglo postati ranjivo na srednje do visoko sleganje do 2080-ih. Tokom rekordnog toplotnog talasa u Velikoj Britaniji 2018. godine, oko 10.000 domaćinstava je tražilo odštetu od oko 64 miliona funti za sleganje tla za samo tri meseca. Takve tvrdnje će verovatno eksponencijalno rasti.
Šta se može učiniti da bi se suzbili toplotni talasi?
Nažalost, do nedavno nije rađeno mnogo istraživanja o tome kako da se urbani centri ohlade usred toplotnih talasa. Ali pošto znamo da su gradovi 2-4 C topliji od okolnih područja, postoji potreba da se sprovedu studije kako bi se pronašli načini zaštite gradova od „efekta urbanih toplotnih ostrva“. Zgrade, putevi i druga infrastruktura apsorbuju sunčeve zrake i ponovo emituju toplotu više nego prirodni pejzaži poput gomila drveća, šuma i vodenih površina, tako da urbana područja u kojima su takve strukture koncentrisane, a zelenila je retko, postaju „ostrva“ toplote ili više temperature u odnosu na rubna područja.
Zapravo, istraživanja se ubrzavaju o tome kako zgrade i gradovi mogu biti dizajnirani i uređeni da bi bili hladniji. Čak i boje zgrada mogu biti faktor, jer svetlije boje reflektuju više sunčevih zraka i mogu pomoći da se snize temperature u unutrašnjosti zgrada i oblastima oko njih.
Brzina kojom se globalno zagrevanje intenzivira, globalne temperature su već porasle za preko 1 C, a učestalost i intenzitet kojim ono izaziva ekstremne vremenske pojave, uključujući toplotne talase, iznenadila je većinu naučnika.
Klimatske promene će nastaviti da se pogoršavaju najmanje do 2060. s obzirom na kumulativne globalne emisije GHG od industrijske revolucije, bez obzira na to šta će se desiti u narednim godinama. Shodno tome, ljudi širom sveta moraće da žive sa ekstremnim vremenskim uslovima i događajima i prilagođavaju se njima još mnogo decenija koje dolaze.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
