Komisija za hartije od vrednosti odobrila je kompaniji Treesury iz Beograda objavljivanje tzv. Belog papira za inicijalnu ponudu, nominalne vrednosti 106 evra.
Ovim se praktično Treesury token našao na tržištu, a sredstva prikupljena inicijalnom ponudom u skladu sa pomenutim Belim papirom kompanija namerava da koristi za podizanja moderne plantaže lešnika. Ideja kompanije Treesury je, naime, da otvori prostor da i obični građani mogu da investiraju u poljoprivredu tako što će, kupujući jedan token, praktično postati vlasnici jednog stabla lešnika na plantaži. O celom zasadu će se u agronomskom smislu brinuti Treesury, s tim što će plantaža biti i svojevrsna ogledna parcela novosadskog naučnog instituta Biosens, koji će kompletnu proizvodnju pokriti digitalnim tehnologijama, poput dronova, satelita i sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji…
– Ulaganje u agrar je dugoročno posmatrano veoma sigurno – jer ljudi moraju da jedu. Ali takve investicije nisu nimalo jednostavne – kaže za „Dnevnik” dr Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta Biosens. – Uz neophodno agronomsko znanje, potreban je i ogroman novac. Da bi se od nule podigao, na primer, zasad lešnika, potrebno je mnogo para za kupovinu adekvatnog zemljišta, sadnica, sistema za navodnjavanje i odbranu od mraza i leda, za stručni kadar i generalno radnu snagu… sve kako bi investicija bila na visokom tehničkom nivou koji u perspektivi može da obezbedi najpre povrat uloženog, a potom i zaradu. U tom kontekstu tokenizacija poljoprivrede je veoma interesantna jer omogućuje velikom broju ljudi da investira u zajedničku plantažu lešnika.
Nije zgoreg objasniti da je token zapravo digitalna hartija od vrednosti naslonjena na blockchain tehnologije, koje su tu da obezbede lakšu i sigurniju trgovinu. Suština tokena zapravo i jeste u tome da vlasnik u svakom trenutku može da ga proda, čime veoma lako može da izađe iz investicije. Do sada je situacija bila takva da ako posadite, recimo, hektar lešnika, potonji izlazak iz ovog posla po pravilu povlači zamašne gubitke, jer je jako teško naći kupca spremnog da plati realnu cenu plantaže. Tokene, međutim, jednostavno možete da stavite na „digitalnu pijacu” i prodate ih po nominalnoj vrednosti.
Ponuda i drugim proizvođačima
Naše ambicije se svakako ne zaustavljaju na plantaži lešnika u Čoki – najavljuje dr Oskar Marko. – Budućnost naime vidimo u tome da se, na prvom mestu, površine pod lešnicima uvećaju, da se pronađu i druge parcele kao i drugi regioni, čime bi se povećala proizvodnja lešnika. Međutim, plan je da se pređe i na tokenizaciju plantaža drugih zainteresovanih poljoprivrednika, jer ovaj model može da im pomogne u rešavanju problema finansiranja proizvodnje. Naravno, rigorozna kontrola kvaliteta se podrazumeva- jednostavno, kako se ne bi narušila reputacija ni Instituta Biosens ni kompanije Treesury, svaki proizvođač koji prihvati model tokenizacije moraće da se striktno pridržava principa regenerativne poljoprivrede i dobre agronomske prakse…
– Naravno, mora biti jasno da u prvih nekoliko godina Treesury tokeni ne donose povrat investicije, zato što ni stablo lešnika ne daje plodove u prvih nekoliko godina. Međutim, od četvrte godine pa nadalje drvo počinje da rađa, plodovi se prodaju, generiše se profit od kojeg polovina ide vlasniku tokena. Od sedme-osme godine stabla su u punom rodu, pa je tada i dobit najveća. Procene su da je prosečan godišnji povrat oko 13 procenata. Ako se ima u vidu da stabla lešnika daju rod i preko 40 godina, to znači da se dobija dugoročna investicija koja pasivno generiše ne male prihode – pojašnjava dr Marko.
Godišnji profit se definitivno vidi na bankovnom računu, u realnom novcu, odnosno Tokeni su tu samo kao dokaz vlasništva nad tim profitom. Naravno, jedna od dilema za investitore je da li se token vezuje za baš konkretno drvo, odnosno šta se desi ako veverica pojede lešnik baš sa tog „njihovog” drveta…
– Jedan token jeste vezan za jedno drvo, ali ne konkretno – peti red, treće stablo, već je vezan za profit koji je opet vezan za prosečno drvo na parceli, čime se dodatno smanjuje rizik za investitore
– pojašnjava dr Oskar Marko. – Osiguranje investicije takođe predstavlja i obaveza kompanije Treesury da kroz primenu najsavremenijih agrotehničkih mera, poput korišćenja Biosensovih algoritama za optimizaciju navodnjavanja, đubrenja… Konačno, sve je zaokruženo konvencionalnim modelima osiguranja kod osiguravajućih kuća.
Pokazalo se da je lešnik veoma unosna kultura, prijaju mu i ovdašnje zemljište i klima, a rešen je plasman jer postoje veliki industrijski igrači, mahom iz konditorske industrije, koji na veliko otkupljuju rod. I u tom smislu je investicija veoma sigurna. Sama plantaža je, inače, u blizini Čoke i prostiraće se na oko sto hektara, a intencija je da fokus bude na regerenarativnim principima poljoprivredne proizvodnje, gde će najveću ulogu imati upravo Bisens kroz svoje tehnologije i znanje.
– Biosens je naučna institucija čiji je cilj da inovacije, koje generiše, uvede pre svega u agrar, ali i generalno u privredu. Drugim rečima, interes Biosensa je pre svega da digitalne tehnologije, koje razvijemo, dođu zaista do krajnjih korisnika – farmera. I do sada smo bili veoma uspešni sa platformom Agrosens, koju koristi više od 20.000 proizvođača koji pokrivaju četvrtinu ukupnih obradivih površina u Srbiji. Međutim, činjenica je da postoji veliki broj voćara i povrtara koje do sada nismo aktivno pokrili našim rešenjima i cilj nam je da se kroz ovaj model, koji razvija kompanija Treesury, kako se i oni budu širili po plantažama i regionima, tako i primena naših digitalnih tehnologija širi na što više površina.
Miroslav Stajić
