Mnogi koji imaju višak novca “sa strane” razmišljaju kako da ga ulože i prave računicu koliko na određenoj investiciji mogu i da zarade. Jedan od načina je ulaganje u proizvodnju hrane i to onlajn.
Tako je jedna plantaža lešnika u Čoki postala predmet tokenizacije, digitalnog modela kolektivnog investiranja u realnu imovinu. Za to nije potrebno da se neko bavi poljoprivredom niti pojedinačno veliko ulaganje.
Postavlja se pitanje koje mogućnosti za investiranje nudi kombinacija agrara i informacionih tehnologija budući da poljoprivreda odavno nije rezervisana samo za tradicionalnog srpskog seljaka i za velike agro sisteme.
Konkretno za plantažu lešnika u Čoki minimalna investicija je 100 evra.
“To je jedan token. Minimalna investicija od stotinu evra zapravo pruža svima mogućnost da uđu u ovaj jedan, nazovimo, moderan vid zadruge, i da na taj način ljudi sačuvaju svoj kapital od inflacije i da ga uvećaju na neki duži period”, rekao je za Euronews Srbija Jovan Paunović, osnivač kompanije Trižiri.
On objašnjava da iza tog projekta stoji jedna konkurentna poljoprivredna proizvodnja kojom upravljaju dokazani profesionalci.
“Vi kao investitor nemate apsolutno više nikakvu obavezu osim investicije, već imate mogućnost da putem našeg website-a, platforme pratite sve šta mi zapravo radimo. Veoma je bitna činjenica napomenuti da je plasman tog proizvoda unapred obezbeđen, što u drastičnoj meri smanjuje rizike takve jedne investicije”, naveo je Paunović.
Neko na primer može da kupi deset tokena i tako u taj projekat uloži 1.000 evra, a Paunović objašnjava da je moguće da u nekom trenutku investitor poveća svoj udeo i dokupi tokene s tim što uvećanje tog udela može da se desi za neku drugu plantažu.
“Onog trenutka kada mi prikupimo sredstva za jednu, ne možemo sada tu prvu plantažu ponovo napraviti, već pravimo neku sledeću plantažu, što će kroz niz godina omogućiti zapravo investitorima čak i da diversifikuju svoj portfolio. Neće biti u opticaju samo lešnici, već ćemo ući u saradnju sa drugim poljoprivrednicima koji imaju izuzetno znanje i mogućnosti za proizvodnju paprike ili paradajza”, rekao je on.
Formula podele dobiti
Projekat ovakvog načina kolektivnog investiranja u plantažu lešnika je u početnoj fazi, a Paunović kaže da su relativno skoro dobili sve dozvole regulatora – Komisije za hartije od vrednosti, da objave inicijalnu javnu ponudu tih digitalnih tokena.
“Sada smo u prvim danima prodaje, a prethodno smo morali da obezbedimo čitavu tehnologiju”, rekao je on.
Paunović objašnjava da postoji formula podele dobiti i da se unapred zna koliki je to deo.
“Kada investitor uloži, mi ne uzimamo kao kompanija niti jedan diner, već sva ta sredstva se ulažu u samu plantažu do onoga trenutka dok plantaža ne postane profitabilna. Od momenta kada plantaža postane profitabilna, sav profit ide investitorima do onoga trenutka dok ne povrate sav svoj uložen novac, znači glavnicu. Nakon toga, 30 plus godina imaju mogućnost da ostvaraju profit i na taj način ostvare pasivan prihod”, rekao je on.
Paunović je naveo da u uslovima visoke inflacije običan čovek nema na raspolaganju mnogo alternativa, odnosno mnogo opcija kako bi mogao da uloži svoj kapital.
“Pretpostavimo da imate nekih desetak, 20.000 evra koje treba na neki način da zaštitite od inflacije. Imate mogućnost da to plasirate u banci, kao depozit, i da na to dobijate možda nekih jedan odsto. Imate sa druge strane mogućnost da investirate u kriptovalute, gde su rizici poprilično visoki, i imate veoma limitirane druge opcije ukoliko imate nedovoljan kapital da kupite neku nekretninu, koja je kod nas možda najpopularniji vid investiranja”, rekao je Paunović.
“Vrednost tokena zavisi od prinosa”
Paunović je rekao da je posao sa lešnicima profitabilan i da je u tome poenta.
On je objasnio da investiranje u plantažu lešnika nema apsolutno nikakve veze sa kriptovalutama, izuzev deljenja iste tehnologije, a to je blockchain.
“I to je veoma važna činjenica koju treba da napomenemo, da bi ljudi shvatili da vrednost takvog jednog tokena uopšte ne zavisi od kriptovaluta, nego da zavisi zapravo od poljoprivrednog prinosa, prinosa te biljke koji daje, i od karbonskih kredita budući da biljke putem fotosinteze apsorbuju ugljen dioksid i na taj način monetizujemo, uspevamo da monetizujemo taj ugljenik koji se skladišti u biomasi i u zemljištu”, rekao je Paunović.
Razvoj te platforme, kako je naveo, podržao je Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije iz sredstava Evropske unije.
“Takođe za ovu tokenizaciju dobili smo podršku USAID-a preko projekta Velika mala privreda”, rekao je Paunović.
On dodaje da su i članovi programa za ubrzani razvoj koji vodi Evropska banka za obnovu i razvoj.
“Oni su nas vodili pre mesec dana u Dubai da predstavimo našu inovaciju”, kaže Paunovi.
On dodaje da je ta oblast regulisana zakonski, navodeći da Srbije od 2021. godina ima Zakon o digitalnoj imovini.
“Mi smo upravo u skladu sa tim zakonom emitovali ovu seriju zelenih obveznica u tokenizovanoj formi. Ta zelena obveznica ima varijabilnu kamatnu stopu koja zavisi od prinosa lešnika i od prinosa tih ugljeničnih kredita”, rekao je on.
