BEOGRAD – Jedan od deset vodećih svetskih tenora današnjice Zoran Todorović vraća se na beogradsku opersku scenu ulogom Kavaradosija u operi Ðakoma Pučinija “Toska” 16. aprila u Narodnom pozorištu, a specijalno kaže da ima veću nervozu i tremu u Beogradu nego u Parizu.
U naslovnoj ulozi operskog spektakla je prvakinja Opere Jasmina Trumbetaš Petrović.
Ulogu Barona Skarpije tumačiće Nikola Mijailović, bariton svetskog renomea i čest gost na mnogim zanačajnim operskim scenama širom sveta, a dirigentska palica biće u rukama Ane Zorane Brajović.
Operski pevač Zoran Todorović već godinama veoma uspešno nastupa u najznačajnijim svetskim operskim kućama kao što su Bavarska državna opera, Semper opera u Drezdenu, Nemačka opera i Državna opera u Berlinu, Holandska opera, Teatar La Mone u Briselu, Bečka državna opera, Opera San Franciska, Opera Los Anđelesa, Teatar Kapitol u Tuluzu, Marsejska opera, Kraljevska opera Kovent Garden, kao i na Festivalu u Bregencu i u Narodnom pozorištu u Tokiju, pod palicom najznačajnijih dirigenata našeg vremena.
Todorović kaže da oseća veću nervozu i ushićenje pred nastup u subotu u odnosu na bilo koju opersku premijeru u Parizu.
– Operski pevač je je pod velikium nabojem pred izlazak na scenu, jer u jednom momentu mora da pruži sve od sebe. Sa ponosom ističem da sam beogradsko dete i pevao sam kao ispomoć u Horu Opere Narodnog pozorišta. Dugo sam bio u inostranstvu bez kontakta i mogućnosti da nešto otpevam u Beogradu. Publika mnogo očekuje od mene u subotu i u obavezi sam da pevam na najvišem nivou” kazao je Todorović i dodao da oseća veliku sreću što će u Beogradu pokazati kakve je Srbaja operske umetnike iznedrila.
– Spadam u grupu operskih umetnika koji su iz Srbije u svet poneli talenat, muzikalnost i mentalitet koji su uz predan rad svakom od nas doneli dodatan kvalitet. Kada me je neka gospođa pitala kako imam tako dobru boju glasa kazao sam joj da kod nas obični ljudi van muzičkog obrazovanja sa uspehom pevaju sevdalinke i da je to deo našeg folklora.Nema tu tehnike, to je urođeni sentiment, kazao je Todorović.
Iako je karijeru započeo kao lirski tenor, raspon njegovog glasa omogućava mu da peva i dramske uloge.
Todorović je 2009. godine u Masimo Teatru u Palermu izveo svoj prvi vagnerovski repertoar, i to u naslovnoj ulozi Vagnerove opere Lorengrin.
Od tada se na njegovom repertoaru niže veliki broj uloga dramskih tenora među kojim su: Andre Šenije, Dik Džonson u operi Devojka sa zapada, Žan u Masneovoj operi Herodijada, Polion u Normi, Manriko u Travijati, Don Alvaro u operi Moć sudbine , Turidu u operi Kavalerija rustikana i Kanio u operi Pajaci, Don Hose u operi Karmen, Kalaf u Turandotu, Ruđero u Lastavici, Kralj Artur i mnoge druge.
Slavni tenor naglašava da je u pripremi opere “Toska” nije imao problema.
– Ima malo termina za probu jer je Narodno pozorište u Beogradu ozbiljan i veliki sistem sa mnogo različitih tetarskih sadržaja. Teško je dobiti Veliku scenu i Orkestar za probe. Ponekad mora da se improvizuje, ali nama u Beogradu entuzijazam za umetnost nikada nije nedostajao, kazao je Todorović.
Pre dva dana stigla je vest da je izabran projekat po kojem će se graditi nova dvorana Beogradske filharmonije na Novom Beogradu, pa Todorović ističe da bi i Opera mogla da dobije sopstvenu salu.
– Beograd je turistička meka. Svaki veliki glavni grad neke zemlje zaslužuje svoju zgradu Opere. Najnoviji primer za to su političari u Dizledorfu koji su odlučili da grade novu zgradu Opere, iako stara nije za rušenje na najlepšem mestu u gradu.. Jednostavna stara zgrada nije u standardima modernog teatra. Beograd zaslužuje novu zgradu Opere jer svi iz regiona žele da dođu u naš grad, aoperske predstave su između ostalog i turistička atrakcija. Zgrada Opere predstavlja arhitektonski dijamant u svakom gradu, kazao je Todorović.
Za njega neme dileme da će opera preživeti pandemijski izazov i narastajaću tehnoslošku revoluciju.
– Na početku pandemije, zajedno sa kolegama, sam pomislio da će se ljudi navići na novu normalnost u kojoj nema prostora za operu. Već u drugoj godini pandemije javio se fenomen da ljudi pronalaze mali prostor da uđu na operske predstave. Manje od pola kapaciteta pozorišnih sala bilo je otvoreno za predstave, ali su ljudi da velikim oduševljenjem u kratkom vremenu popunjavali ta mesta. Svi koji vole operu zapravo jedva čekuju da uđu u teatar i izađu iz depresije i monotonije koja nas drži u klinču, kazao je Todorović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
