Iako je termin ishrana u samom nazivu, poremećaji ishrane su više od hrane. To su složena stanja mentalnog zdravlja koja često zahtevaju intervenciju medicinskih i psiholoških stručnjaka da bi promenili njihov tok.
Ovaj članak opisuje 6 najčešćih tipova poremećaja ishrane i njihove simptome.
Šta su poremećaji ishrane?
Poremećaji ishrane su niz psiholoških stanja koja izazivaju razvoj nezdravih navika u ishrani. Oni mogu početi sa opsesijom prema hrani, telesnom težinom ili oblikom tela.
U teškim slučajevima, poremećaji u ishrani mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice i čak dovesti do smrti ako se ne leče.
Osobe sa poremećajima ishrane mogu imati različite simptome. Međutim, većina simptoma uključuje ozbiljna ograničenja u ishrani, prejedanje hranom ili “čišćenje” organizma povraćanjem ili prekomernim vežbanjem.
Iako poremećaji ishrane mogu uticati na ljude bilo kog pola u bilo kojoj životnoj fazi, oni se najčešće pojavljuju kod adolescenata i mladih žena. U stvari, 13% mladih može iskusiti barem jedan oblik poremećaja ishrane do 20. godine.
Sumirano, poremećaji ishrane su stanja mentalnog zdravlja obeležena opsesijom prema hrani ili izgledom tela. Oni mogu uticati na svakoga, ali su najčešći među mladim ženama.
Šta uzrokuje poremećaje ishrane?
Stručnjaci veruju da poremećaji ishrane mogu biti uzrokovani raznim faktorima.
Takođe jedan od uzročnika može biti genetika. Studije koje istražuju blizance koji su bili razdvojeni pri rođenju i usvojeni u različitim porodicama, pružaju neke dokaze da poremećaji u ishrani mogu biti i nasledni.
Ovo istraživanje je generalno pokazalo da ako jedan blizanac razvije poremećaj ishrane, i drugi ima 50% verovatnoće da će ga takođe razviti.
Osobine ličnosti su još jedan uzrok. Konkretno, neuroticizam, perfekcionizam i impulsivnost su tri osobine ličnosti kod kojih postoji rizik da razviju poremećaj ishrane.
Drugi potencijalni uzroci poremećaja ishrane uključuju pritisak i ideju da treba biti mršav, kulturne afinitete ka mršavosti i izloženost medijima koji promovišu takve ideale.
U stvari, čini se da određeni poremećaji ishrane uglavnom ne postoje u kulturama koje nisu bile izložene zapadnim idealima mršavosti.
Ipak, kulturno prihvaćeni ideali mršavosti su veoma prisutni u mnogim delovima sveta. Ipak, u nekim zemljama, određeni broj pojedinaca na kraju razvije poremećaj ishrane. Dakle, oni su verovatno uzrokovani mešavinom faktora.
Sumirano, poremećaji ishrane mogu biti uzrokovani zbog nekoliko faktora. To uključuje genetiku, biologiju mozga, osobine ličnosti i kulturne ideale.
1. Anoreksija
Anoreksija nervoza je verovatno najpoznatiji poremećaj ishrane.
Generalno se razvija tokom adolescencije ili mlađeg odraslog doba i ima tendenciju da utiče više na žene nego muškarce.
Uobičajeni simptomi anoreksije nervoze uključuju:
- znatno manja kilaža u odnosu na osobe u istoj dobi i visine
- veoma ograničeni obrasci ishrane
- intenzivan strah od dobijanja na težini, iako je prisutan neodstatak telesne težine
- nemilosrdna težnja za mršavošću i nespremnost da se održi zdrava težina
- jak uticaj telesne težine ili fizičkog izgleda na samopoštovanje i samopouzdanje
- izobličena slika o telu, uključujući poricanje ozbiljnog nedostatka telesne težine
Anoreksija je zvanično kategorisana u dva podtipa – tip osoba koje sebi brane i ograničavaju ishranu i tip koji se prejeda, da bi se potom pročistio povraćanjem.
Pojedinci sa ograničavajućim tipom gube težinu isključivo dijetom, postom ili prekomernim vežbanjem.
Pojedinci sa tipom prejedanja i pražnjenja mogu da jedu velike količine hrane ili jedu vrlo malo. U oba slučaja, nakon što jedu, “čiste” se povraćanjem, uzimanjem laksativa ili diuretika i prekomernim vežbanjem.
Anoreksija može biti veoma štetna za telo. Tokom vremena, pojedinci koji žive sa ovim problemom mogu doživeti stanjivanje svojih kostiju, neplodnost, lomljivost kose i noktiju i rast sloja fine dlake po celom telu.
U teškim slučajevima, anoreksija može dovesti do otkazivanja srca, mozga ili više organa i smrti.
2. Bulimija
Kao i anoreksija, bulimija ima tendenciju da se razvije tokom adolescencije i ranog odraslog doba i čini se da je ređa među muškarcima.
Ljudi sa bulimijom često jedu neobično velike količine hrane u određenom vremenskom periodu.
Svaka epizoda prejedanja obično se nastavlja sve dok osoba ne postane bolno sita. Tokom prejedanja, osoba obično oseća da ne može da prestane da jede ili da kontroliše koliko jede.
Prejedanje se može desiti sa bilo kojom vrstom hrane, ali najčešće se javlja sa hranom koju bi pojedinac inače izbegavao.
Pojedinci sa bulimijom zatim pokušavaju da se čiste kako bi nadoknadili unesene kalorije i ublažili nelagodnost u crevima.
Uobičajena ponašanja čišćenja uključuju prisilno povraćanje, laksative, diuretike, klistire i prekomerno vežbanje.
Simptomi mogu izgledati veoma slični onima kod podtipova anoreksije ili preteranog jedenja. Međutim, osobe sa bulimijom obično održavaju relativno normalnu težinu, ne goje se.
Neželjeni efekti bulimije mogu uključivati upaljeno grlo, otečene pljuvačne žlezde, istrošenu zubnu gleđ, karijes, refluks kiseline, iritaciju creva, tešku dehidraciju i hormonske poremećaje.
U teškim slučajevima, bulimija takođe može stvoriti neravnotežu u nivoima elektrolita, kao što su natrijum, kalijum i kalcijum. Ovo može izazvati moždani ili srčani udar.
3. Poremećaj prejedanja
Obično počinje tokom adolescencije i ranog odraslog doba, iako se može razviti i kasnije.
Pojedinci sa ovim poremećajem imaju simptome slične onima kod bulimije ili podtipa anoreksije.
Na primer, oni obično jedu neobično velike količine hrane u relativno kratkim vremenskim periodima i osećaju nedostatak kontrole tokom prejedanja.
Ljudi sa poremećajem prejedanja ne ograničavaju unos kalorija niti se čiste od hrane (povraćanje, laksativi, vežbanje).
Ljudi sa poremećajem prejedanja često imaju prekomernu težinu, odnosno gojaznost. Ovo može povećati njihov rizik od medicinskih komplikacija povezanih sa viškom kilograma, kao što su bolesti srca, moždani udar i dijabetes tipa 2.
4. Pika poremećaj
Pika je još jedan poremećaj u ishrani koji uključuje jedenje stvari koje se ne smatraju hranom.
Pojedinci sa pikom žude za neprehrambenim supstancama, kao što su led, prljavština, zemlja, kreda, sapun, papir, kosa, tkanina, vuna, šljunak, deterdžent za veš ili kukuruzni skrob.
Pika se može javiti kod odraslih, kao i kod dece i adolescenata. Međutim, ovaj poremećaj se najčešće primećuje kod dece, trudnica i osoba sa mentalnim invaliditetom.
Pojedinci sa pikom mogu biti izloženi povećanom riziku od trovanja, infekcija, povreda creva i nedostataka u ishrani. U zavisnosti od unesenih supstanci, pika može biti fatalna.
Međutim, da bi se smatralo pika pormećajem, konzumiranje neprehrambenih supstanci ne sme biti normalan deo nečije kulture ili religije. Pored toga, vršnjaci osobe koja se hrani takvim supstancama, to ne smeju smatrati društveno prihvatljivom praksom.
5. Poremećaj ruminacije
Poremećaj ruminacije je još jedan novopriznati poremećaj ishrane.
Opisuje stanje u kojem osoba vraća hranu koju je prethodno žvakala i progutala, ponovo je žvaće, a zatim je ponovo proguta ili ispljune.
Ova ruminacija se obično javlja u prvih 30 minuta nakon obroka. Za razliku od medicinskih stanja kao što je refluks, to je dobrovoljno.
Ovaj poremećaj se može razviti u detinjstvu ili odraslom dobu. Kod odojčadi, ima tendenciju da se razvije između 3-12 meseci starosti i često nestaje sam. Deca i odrasli sa ovim stanjem obično zahtevaju terapiju da bi ga rešili.
Ako se ne reši kod novorođenčadi, poremećaj ruminacije može dovesti do gubitka težine i teške pothranjenosti koja može biti fatalna.
Odrasli sa ovim poremećajem mogu ograničiti količinu hrane koju jedu, posebno u javnosti. To ih može dovesti do toga da izgube težinu.
6. Poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane
Iako se ovaj poremećaj generalno razvija tokom detinjstva ili ranog detinjstva, može se zadržati i u odraslom dobu. Štaviše, podjednako je uobičajen među muškarcima i ženama.
Pojedinci sa ovim poremećajem, zbog nedostatka interesovanja za jelo ili zbog netolerancije prema određenim mirisima, ukusima, bojama, teksturama ili temperaturama, doživaljavaju poremećaj ishrane.
Važno je napomenuti da ovaj poremećaj prevazilazi normalno ponašanje, kao što je izbirljiva ishrana kod mališana ili manji unos hrane kod starijih osoba.
Zaključak
Gore navedene kategorije imaju za cilj da pruže bolje razumevanje najčešćih poremećaja u ishrani i razbiju mitove o njima.
Poremećaji u ishrani su stanja mentalnog zdravlja koja obično zahtevaju lečenje. Oni takođe mogu biti štetni za telo ako se ne leče.
Ako imate poremećaj u ishrani ili poznajete nekoga ko bi ga mogao imati, potražite pomoć od lekara specijalizovanog za poremećaje u ishrani.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
