24. marta 1401. godine, u svom pohodu, kroz Aziju i Sredozemlje, osvojio sirijski grad Damask.
Puno ime ovog osvajača glasi, Timur Barlas Bin Taragaj, ali je u istoriji i široj javnosti ostao upamćen kao Timur Lenka. U prevodu, Timur Hromi. Srpski narodu ga pamti kao ratnika koji je, do nogu potukao i ubio turskog sultana Bajazita, u bici kod Angore 1402. godine. Dobro je poznato da je u Bajazitovom haremu bila i srpska princeza Olivera Lazarević , ćerka kneza Lazara i Milice Hrebeljanović. Na pomen Bajazitovg poraza uvek sam se naslađivao, a Timura Lenku, na neki način doživljavao, kao ličnu osvetu nad Bajazitom, zbog sudbine princeze Olivere. Oliveru će iz zarobljeništva sad, Timura Lenke, 1403. godine, osloboditi brat Stefan Lazarević, poslavši delegaciju na Timurov dvor.
Slika dole: Timur Lenka i zarobljeni turski sultan Bajazit I
Kako Bajazit nije tema ovog teksta, vraćamo Timuru Hromom, tatarskom emiru iz porodice Džingiskanida. Timur Lenka je potomak Džingis-kana. Osvajača i gospodara najvećeg svetskog carstva ikada, i utemeljivača dinastije Džingiskanida, zbog kojeg je drhtao ceo poznati svet onog vremena. Isto će važiti i za Timur Lenku. Njega istorijska nauka pamti kao najvećeg svetskog vladara svoga vremena.
Ostalo je zabeleženo ispoljavanje njegove jezive surovosti tokom vojnih ekspedicija, za vreme osvajanja gradova i teritorija Azije i Bliskog istoka. Savremenici toga doba, Lenkinu vojsku su nazivali „mašinom za ubijanje“.
Pored gnusobe opustošenja, u velikoj suprotnosti sa istom, Lenka je gajio interesovanje za arhitekturu. Za njim su ostale mnoge izgrađene džamije i medrese (škole uz džamije), sistemi za navodnjavanje u Avganistanu, Jermeniji i Iranu. U svom rodnom gradu Keš, sagradio je dvorac „Ak Saraj“ . U gradu Samarkand podigao je još dva dvorca: „Kuk Saraj“ i „Bustan Saraj“. U zaostavštinu mu se pripisuju i dva mauzoleja. Prvi je izgradio u čast svom rano preminulom sinu Džahangiru, a drugi svom učitelju, Burhanudinu. Timur će izgraditi još jedan mauzolej, medresu i park okružen zidinama, a sve u čast i sećanje na svoju ženu, Bibi Kanum. Mnoge od ovih građevina mogu se i danas videti. Nalaze se na teritoriji država: Iran, Irak, Uzbekistan i Kazahstan.
Pored ljubavi prema arhitekturi, bavio se i pisanjem zakona. Napisao je zakonik prožet pravilima Islama. Takođe, Lenka je dobro znao da organizuje državnu upravu i socijalno državni aparat. Svakog momenta, bio je okružen sa 315 lica raznih profila, koja su služila njegovu državu. Bili su to razni činovnici, oficiri i drugi učenjaci, koji su revnosno vodili brigu o protoku robe i novca, potrebama vojske, sistemu prava i kulturi. Oni su ujedno bili i njegova lična pratnja. Ipak, tokom pripreme napada na Kinu 1405. godine, zadesiće ga smrt. Imao je svega 45 godina.
Timur Lenka biće inspiracija mnogim umetnicima na raznim poljima stvaralaštva. Kompozitor Hendl, 1724. godine, napisao je operu „Timurlan“. Američki pesnik, Edgar Alan Po, 1824. godine, napisao je pesmu pod istim imenom „Tamerlan“. Metju Levis, 1811. godine, napisao je dramu „Timur Tatar“, a Robert Huard pripovetku „Gospodar Samarkanda“.
Slika dole: Timur Lenka ,forenzička rekonstrukcija lica; Gerasimov 1941.godina
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
