Timijan (Thymus vulgaris) je lekovita, višegodišnja, polužbunasta biljka poreklom iz oblasti Sredozemlja gde se i danas može naći u spontanoj flori.
Biljka ima dugu tradiciju upotrebe u lekovite svrhe. Herba sadrži 0,8-1,5% etarska ulja. Danas se ova biljka najčešće uzgaja u plantažnoj proizvodnji. Pod istim nazivom prodaje se i nama više poznata biljka – majčina dušica. Ove dve biljke jesu iz istog roda, ali su različite podvrste i razlikuju se. Timijan raste uspravno, a majčina dušica raste na dole, puzeći. Razlikuju se i po veličini i obliku listova, ali im je ukus dosta sličan.
Timijan ima razgranat i jak koren, koji mu omogućava da uspeva na siromašnom i skeletnom zemljištu.
Iz korena se razvijaju uglavnom uspravne stabljike, visine 25-50 cm. One u donjem delu odrvene, a u gornjem su zeljaste. Listovi su sitni i naspramno raspoređeni. Gornji listovi sa naličja su maljavi. Cvetovi su sitni i razvijaju se u pazuhu listova, čineći rastresitu cvast. Boja cvetova je bela do beloružičasta. Na listovima i krunicama cvasti nalaze se žlezdice koje luče etarsko ulje.
Cvetanje počinje od maja pa traje do kraja septembra. Dobro podnosi visoke temperature, a relativno dobro podnosi i niske temperature.
Prilikom zasnivanja proizvodnje timijana trebalo bi voditi računa da u predhodne 2-3 godine nije bilo te kulture na istom zemljištu. Od preduseva najviše mu odgovaraju đubrene okopavine.
Obradu zemljišta neophodno je obaviti neposredno po skidanju preduseva, a dubina zavisi od tipa zemljišta.
Timijan je biljka skromnih zahteva prema hranljivim elementima. U prosečnim uslovima potrebno je primeniti oko 80 kg/ha N, 50kg/ha P2O5 i oko 60 kg/ha K2O.
Razmnožavanje timijana obavlja se vegetativno i putem semena. Vegetativno se obavlja na manjim površinama, deljenjem busena.
Razmnožavanje semenom u praksi se obavlja isključivo preko proizvodnje rasada. Rasad se može proizvoditi krajem zime, u rano proleće ili u toku leta u hladnim lejama. Seme treba sejati u brazdice i nakon setve pokriti tankim slojem zemljišta debljine 0,5-1 cm. Posle nicanja, rasad bi trebalo štititi od korova i navodnjavati u zavisnosti od vremenskih uslova. Do kraja leta biljke bi trebale da dostignu visinu od 3 do 5 cm iznad zemlje. Na ovaj način stimuliše se bokorenje. Za 1 m2 potrebno je 1-2 grama semena, zavisno od klijavosti. Za proizvodnju rasada za 1 ha neophodno je zasnovati 150-200 m2, uz upotrebu 200-400 grama semena.
Sadnja rasada obavlja se u jesen, od oktobra pa sve dok zemljišni uslovi to dozvoljavaju. Sadi se u redove na međurednom rastojanju od 50 do 60 cm. Rastojanje između biljaka je oko 25 cm. Za podizanje zasada od 1 ha neophodno je obezbediti 66.600 do 80.000 sadnica.
Nega se sastoji u prihranjivanju, međurednom kultiviranju, zaštiti od korova i navodnjavanja.
U formiranom zasadu jedno kultiviranje treba obaviti krajem jeseni ili rano s proleća. Sa kultiviranjem treba obaviti i prihranu zasada. Prva prihrana obavlja se amonijačnim đubrivima KAN-om (27%N) ili AN-om (34%N) u količini od 100-150kg/ha. Prva prihrana se obavlja pred početak vegetacije, a druga prihrana posle prve berbe.
Žetva timijana obavlja se dva puta u toku vegetacije. Prvi otkos stiže krajem maja ili početkom juna. Bere se nadzemni deo biljke u cvetu. Drugi otkos dospeva u septembru. Za proizvodnju semena kosi se nadzemni deo 10-15 dana nakon cvetanja. Pokošeni material ostavlja se u hladu gde seme dozreva.
Sa jednog hektara dobije se 6.000-8.000 kg zelene mase ili oko 2.000-4.000 kg suve herbe.
Prirodno sušenje obavlja se na zasenjenom i promajnom mestu. Pri većoj proizvodnji sušenje se obavlja u sušarama. S obzirom da sadrži etarska ulja, na temperaturi od 40 stepeni.
